Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama
Aleksandar Matanović i Petar Jovanović nas uvode u svet kripta i blokčejna. Dotiču se samih osnova, kao što su definicije pojmova, ali i zadiru u problematiku definisanja vrednosti bitkoina, kao i u razlike između digitalnog i tradicionalnog novca. Takođe, ne može se pričati o kriptu bez spomena rudarenja i diskusije o tome da li je on danas u duhu prvonastalog bitkoina i blokčejna ili ipak ne.
A i šta je bitkoin uopšte? Zašto je nastao baš tad kada je nastao? Koje su mu najčešće primene? Kako se poredi sa stejblkoinovima (stablecoins) i koja je njihova definicija? Kakva je uloga banaka u celoj ovoj priči i šta će biti sa kriptom za 10 godina? Toliko pitanja, a odgovore ste potražili na pravoj adresi.
Aleksandar M.
Blokčejn je zapravo zamišljen da bude tehnologija nekakvog novog interneta. Ideja iza ovog novog interneta, koji je po nekima već došao a po nekima tek dolazi, je da zapravo trenutni internet ima velikih problema, pre svega sa bezbednošću, i onda blokčejn pokušava da to reši na taj način što jednog posrednika, odnosno onaj računarski
server koji inače kontaktirate kada pokušavate otvoriti neki website, zamenjuje gomilom
nekih malih servera koji uzimaju te određene funkcije i na taj način ih je teže napasti
pošto ih ima više.
Zašto je to u stvari interesantno, interesantno je iz razloga zato što je blokčejn baziran na jednom nizu čak relativno i starih tehnologija, u smislu ako gledamo konceptualno šta blokčejn jeste, on je suštinski transakciona distribuirana baza. To zvuči manje zabavno od ovog blokčejn, je li, ali pogotovo kada pogledamo unazad i shvatimo da mi takve baze
imamo od 50ih godina pa do sada.
Glavna razlika koja se sa blokčejnom tu desila i koja je dovela do određene vrste renesanse u kriptografiji, je da je zahvaljujući nekoliko novih otkrića u kriptografiji i njihovih primena direktno na ovakve sisteme blokčejn uradio, za računarske mreže i fault tolerant sisteme koje se baziraju na različitim kriptografskim rešenjima, ono što je
svojevremeno internet uradio za računarske mreže u globalu.
Internet je 70-ih godina u tim svojim prvim interakcijama, a kasnije i sa world wide Webom prvom njegovom verzijom 90-ih, omogućio da računarsku mrežu, koju smo mogli pre toga da imamo u firmi, kući ili već negde gde su se računari fizički nalazili, izbacimo iz tog jednog zatvorenog okruženja i prebacimo je na ceo svet, bez da kablom povežete ceo svet i sve računare na njemu. Dobili smo neku vrstu mreže koja nam to omogućava u nestabilnom okruženju, gde mi možemo da ugasimo svoj računar, neko može da ugasi svoj računar, server i slično ali da nastavimo da komuniciramo.
Blokčejn je sad ono što smo isto takođe već imali, a to su distribuirane baze podataka i, kao što rekoh, fault tolerance sistemi, odveo isto na takav jedan globalni fenomen kao što je internet i omogućio nam da on bude bezbedniji.
Mi smo i u međuvremenu fault tolerant sisteme koristili za mnoge stvari. Oni se koriste u crnim kutijama u avionu, koriste se kada želimo da pošaljemo nešto u svemir, kada želimo da stavimo duboko ispod antartika, svi ti isti principi su mogli da se koriste ali su isto bili ograničeni na sam taj sistemi koji je projektovan i bio je zatvoren sistem.
Prvi put sa blokčejnom i Web3 imamo priliku da takve inherentno bezbedne sisteme prebacimo na internet i to nam je trenutno jako važno. Zašto kažem da je to trenutno jako važno, zato što broj korisnika interneta trenutno zapravo jako mnogo raste.
To možda zvuči čudno na neki način i sad verovatno kad ovo slušate, neko razmišlja: čekaj je l’ ovo 2022. godina, kako misliš, svi koriste internet, skoro svi koriste internet svakako, ali ja to ne mislim toliko na rast novih korisnika kada su u pitanju ljudi nego pre svega kad su u pitanju uređaji.
Sa dolaskom pogotovo sada 5G sve više i više možemo da vidimo tendenciju da ćemo u kući imati sve više i više računara ili uređaja koji će na neki način se na internet prijavljivati.
To znači da je svaki od ovih uređaja na neki način istovremeno i vektor napada na računarske mreže. Zašto je to problem i zašto broj napada na računarske mreže raste iz godine u godinu, odgovor je vrlo jednostavan a to je da sa porastom broja uređaja, ta površina koju je potrebno braniti raste a istovremeno raste i vrednost svega onoga što mi
radimo preko interneta.
Pre 20 godina mi smo mogli da ugasimo internet i svaka zemlja bi nastavila sa svojim životom, ali u ovom trenutku to više nije slučaj. Svet je toliko interkonektovan i internet je postao toliko veliki deo njega da je njegova bezbednost na neki način postala krucijalna.
Sada blokčejn većina ljudi poistovećuje sa tehnologijom koja se nalazi iza kriptovaluta. To jeste jedna od njegovih, da kažem, bitnih upotreba. Razlog zašto to kažem je zato što su kriptovalute omogućile da sistemi bazirani na blokčejnu, ako su u pitanju javni sistemi kao što internet, iznenada dobiju i svoju vrstu neke interne monetarne politike. To je interesantno ne samo zato što je zabavno ljudima kao što sam ja, koji prave nekakve softverske proizvode bazirane na blokčejnu, pa nam je super što istovremeno imamo, kako da kažem, i procesor za plaćanje u okviru tehnologije na kojoj nešto razvijamo, nego je i super iz razloga što je moguće da na nivou globalne mreže jedinstvenim sistemom za plaćanje nađemo način kako da se oni koji održavaju tu mrežu, koje ljudi obično zovu rudarima, zapravo kompenziju na neki način, ta mogućnost da se u okviru same tehnologije isto vreme izvrše i plaćanja je revolucionarna na više načina. Iz tog razloga ljudi obično kada gledaju blokčejn govore o decentralizaciji i govore o tokenizaciji.
Obe stvari su relativno novi koncept u ovom obliku u kom ih vidimo, sa bitcoinom i različitim blokčejn proizvodima, u zadnjih desetak godina i biće vrlo zanimljivo u kom pravcu će nas njihov razvoj u stvari odvesti. Ono što je meni lično najviše zainteresovalo za blokčejn, te neke 2015 kada smo počeli da pravimo svoj prvi proizvod na Ethereum-u, je bila ta mogućnost da se na mnogo jednostavniji i bolji način monetizuju open-source proizvodi.
Mnogo vas je verovatno čulo za otvoreni softver ili slobodni softver, odnosno open- source, i rekao bih da je trenutno open-source pokazao, za ovih 20 i kusur godina postojanja tog pokreta, da je jednako dobar ako ne i bolji od proprietary softverskih rešenja, znači onih koje poseduje jedna firma, za građenje velikih intrastrukturih
projekata na internetu.
Glavni problem međutim open-source projekata je što 90% njih jako… Open-source zajednica obično voli da kaže da open ne znači free, odnosno slobodan ne znači besplatan. Glavni problem tih rešenja je bio što ih je zapravo, vrlo često, problematično monetizovati, vi ako pravite neke open-source softver-e u 95% slučajeva i dalje nemate
nikakav prihod od njega.
Oni koji su jako uspešni, jako dobri, jako potrebni jesu monetizovani, ali ako nisu u pitanju nekakve donacije, to obično znači da je onaj ko je napravio open-source softver u stvari morao da napravi posebnu drugu firmu koja je monetizovala taj open-source softver, ili kroz druge proizvode koji nije su open-source ili kroz različite usluge. Prvi put sa blokčejnom imamo situaciju da open-source softver kao što je Bitcoin, Ethereum, Polygon, Solana, Cardano, nebitno, svi ovi veliki sistemi koji nastaju na blokčejnu kao takvi kroz postojanje tokena ili, kako neki voli da kažu, kriptovalute… Tokeni i kriptovalute su vrlo slični ali ne uvek isti, ali kroz postojanje tokena ili kriptovaluta ovakvi proizvodi odjednom imaju novi način da prikupe vrednost iza tog open-source proizvoda kome svako može da pristupi, da ga koristi ili da dalje nešto na njemu radi, bez da se naprave posebne firme koje bi se bavile samo monetizacijom.
Super stvar je što i dalje te firme mogu da postoje. Sa druge strane, mi kao jedna od firmi koja se bavi razvojem proizvoda baziranih na blokcejnu, smo zapravo jedna od tih firmi, ali mi nismo firma iza samog blokčejna na niti ga kontrolišemo, samo smo mogucnosti da razvijajući proizvode na njemu zaradimo za leba, bez da na bilo koji način budemo
konkurencija onim ljudima koji blokčejnove na kojima mi radimo razvijaju nego smo im prirodni partner.
Ovaj momenat gde imamo način da open-source firma direktno ili open-source softver kao grupa prikupi vrednost, bez da se naprave posebna pravna lica koja će samo to raditi, je nešto što pre blokčejna i kripta nismo imali. Meni lično je to jako zabavan prozor u budućnost razvoja softvera na neki način.
Sam blokčejn ima i gomilu svojih mana, glavne te mane se svode na to da je u pitanju tehnologija, kao što rekoh, koja je bazirana na konceptima koje smo većinom, ne sve ali većinom, imali 50 godina. Razlog zašto smo mi napustili te koncepte većinom u razvoju računarskih mreža, zato što su takve mreže i takve, zapravo, baze podataka koje su, kao što rekoh, bile transakciono distribuirane, bile sporije i skuplje za održavanje od drugih baza podataka, relacionih i drugih na koje smo kasnije prelazili. Taj nedostatak efikasnosti je nešto što je blokčejn u svojoj osnovi zadržao. Postoji nekoliko različitih
pravaca i razmišljanja na koji način takvi nedostaci mogu da se ispravljaju. Neki od tih pravaca razmišljanja kažu da postoje bolja kriptografska rešenja koja će dugoročno raditi bolje i od samog blokčejna i zadržati iste ideje iza decentralizacije i tokenizacije i zaštite podataka na internetu, na možda jednako efikasan način, ali ne koristeći baš te iste
tehnologije koje blokčejn danas koristi.
U svakom slučaju, što bi se reklo, u narednih 5 do 10 godina videćemo gde će to da ode. Ovo je i dalje poprilično oblast koja nije standardizovana na neki način i rekao bih da iz tog ugla za male firme, u kranju ruku i za male zemlje kao što je Srbija, daje dosta prilika da ulaskom danas u nju, ili tehnologije koje su na sličnom nivou razvoja, možete da bolje se uključite u trku na svetskom tržištu jer standardi još nisu uspostavljeni i karte još uvek nisu podeljene.
Petar J.
Ja sam Petar Jovanović, direktor RBA banke i član upravnog odbora Inicijativa digitalna Srbija. Tradicionalni bankar i kripto svet. Gde je tu konekcija? U početku kao velika većina ljudi, ja sam pripadao onaj grupi
koja je u stvari bila kripto skeptična. Mislio sam da je to još jedna poziv šema ili piramidalna konstrukcija koja će se urušiti kao i veliki broj primera koje smo imali 90-ih godina. Međutim, kripto vremenom postaje sve interesantnija tema i za nas tradicionalne bankare. Pogotovo za one koji žele da vide kako nove tehnologije, kako nova rešenja utiču na finansijski
sistem i kako menjaju taj ekosistem u budućnosti. Kripto je definitivno svojim razvojem zaslužio veliku pažnju velikog broja
finansijskih eksperata širom sveta. Ne možete da pobegnete od nečega što je dostiglo skoro tri triliona tržišnu kapitalizaciju u jednom trenutku. Tako da, analiza kripta, i tehnologije na kojoj se kripto zasniva je definitivno
predmet proučavanja, ne samo bankara, nego i velikog broja ljudi iz tradicionalnog finansijskog ekosistema.
Aleksandar M.
Kaži mi Petre, kad bi trebalo da kolegama ili klijentima svojim da objasniš
kao tradicionalni bankar, šta su to kriptovalute, kako bi, odakle bi krenuo?
Petar
Uopšte nije lako objasniti je, ali hajde da probam to da pokušam. Ja kriptovalute posmatram kroz dve stvari. Jedna stvar je, u stvari, tehnologija na kojoj one počivaju. To je taj blokčejn, fenomenalni blokčein, koji predstavlja apsolutno jednu sjajnu inovaciju, koja će verovatno internet da pomeri na neki novi nivo koji je bio u odnosu na to u prošlosti. Pored
blokčejna, prva asocijacija sa kriptovalute je Bitcoin, jer sve ostalo je manje poznato od bitcoina. Pogledamo i te tržišne kapitalizacije, on je ubedljivo najveći, ima i Etar, koji je tu sledeći a posle Etara, sve je ostalo poprilično daleko.
Kriptovaluta to je, i generalno blokčejn i ceo taj kripto sistem, je nešto što je nastalo od strane nekog anonimnog čoveka 2008 godine. I tu je predstavljen jedan set ideja i procedura kako možemo da definišemo transfer novca, da on bude brz, da bude efikasan, i da bude transparentan.
Takođe, jedna od odlika kriptovalute, je ta da, ako posedujete kriptovalutu, imate neku, hajde da kažemo, dvojaku ovaj ulogu. Vi ste deo tog sistema, gde možete da šaljete neku vrednost, a vi ste ujedno i vlasnik delimično
celog ekosistema i digitalne imovine, tako da, pored te ostane funkcije razmene tog digitalnog novca, između drugih učesnika u sistemu, vi u neku ruku, učestvujete u kreiranju njegove vrednosti i možda neke očekivane dobiti od rasta vrednosti te valute.
Aleksandar
Dobro, zanimljivo, to je pitanje na koje sam verovatno najviše puta u životuodgovarao, jer to mi pitanje postavljaju već 10 godina i pogotovo je bilo teško prvih nekoliko godina, jer sad kad me pitaju čime se baviš, ja kažem
da sam direktor menjačnica kriptovaluta i u principu mi ne postavljaju potpitanja. A kad bih to rekao 2012, kao što sam govorio kad su me pitali, oni kažu, a ček, ček, kakvih valuta, kojih kriptovaluta? Zamisli u situaciji kad je 1% ljudi čuo uopšte za kriptovalute, a od tih 1% ,1% ih razume donekle.
Objasni nekome šta znači imati menjačnica kriptovaluta. Tako da, bilo je vrlo izazovno vreme. Ono što je meni negde praksa pokazala kad me ljudi pitaju šta su kriptovalute, kako je najbolje objasniti, zapravo je najbolje reći
šta je to revolucionarno što su one donela što nikad pre nije postojalo. Ono što recimo volim da kažem je, da je to praktično prvi novac u istoriji, ako možemo da ga smatramo novcem, mislim da možemo. Prvi novac u istoriji
koji zaista može da se šalje bez ikakve prepreke. Jer ja i keš mogu nekome da dam bez da mi treba bilo čija dozvola, mogu da dam tebi, mogu da dam bilo kome drugom. Ali ako hoću da pošaljem na daljinu, meni treba neki posrednik. I sad taj posrednik možda hoće, možda neće da tu uslugu za mene izvršiti.
Dok kod kriptovaluta, ja nemam taj problem. Dakle, ja imam čitavu jednu mrežu posrednika. Postoji inače da je slanje novca putem kriptovaluta, slanje bez posrednika. Zapravo to je jako daleko od istine. Vi imate hiljade, desetine hiljada malih posrednika u toj mreži koji služe da tu transakciju negde propagiraju kroz mrežu da bi svi imali informaciju tamo da se ona desila, ali je bitno što niko od njih pojedinačno nema način da tu transakciju spreči. I zato, kažu da je ona senzor sheep rezistent money.
Zato što prosto novac koji možete slati bez mogućnosti da neko osujeti tu transakciju, tako da, ta mogućnost da pošaljemo tu vrednost na daljinu, bez posrednika u klasičnom smislu, koji može da tu transakciju spreči, je nešto
što je potpuno nova stvar. I druga bitna stvar, koja je potpuno nova, je što sa pojavom bitcoina, odnosno blokčejna kao tehnologije, jer Bitcoin je praktično prva aplikacija blokčejn tehnologije, po prvi put dobijamo mogućnost da nešto što je digitalno kreiramo u ograničnoj količini. Jer bilo šta drugo digitalno, vi možete da kopirate u nedogled. Da li to PDF fajl ili je
to mejl koji možete poslati na milion adresa, ili je to neka slika koju opet možete kopirati. Sa pojavom blokčejna vi dobijate mogućnost, da nešto što je digitalno bude ograničeno u količini i to sa, a možda smo sad malo predaleko otišlo, i to sa NFT-jevima ide u ekstrem.
Dakle NFT je visok digitalni sadržaj koji postoji samo jedan takav i ne može da se kopira, što sad ima prazne implikacije u raznim oblastima, i u biznisu, i u državnoj upravi potencijalno i tako dalje… Ali ta mogućnost da imamo digitalni sadržaj koji se ne može u nedogled kopirati, je nešto potpuno novo, i nešto što u digitalnu svetu u koji neminovno ulazimo već neko vreme, potpuno nam omogućuje da repliciramo neke odnose iz realnog sveta potpuno verno.
Petar
Okej, blokčejn – objasniti tehnologiju na kojoj se zasniva kripto. Pa, ja blokčejn zamišljam kao jedan veliki superkompjuter u kojoj se nalazi određena baza podataka, i sve što se dešava sa kripto-valutama, se u toj bazi podataka evidentira. Šta je specifično kod tog superkompjutera je da se ti podaci o toj transakciji ne čuvaju na samo jednom mestu, već se čuvaju na hiljade i hiljade mesta na tom kompjuteru.
Tako da mogućnost da se informacije o toj transakciji promeni, izbriše je gotovo nemoguća, jer taj proces unazad da se uđe na hiljadu tih mesta i da se ta informacija promeni je gotovo nemoguće. I zbog toga blokčejn kao tehnologija jako dobro osnova za funkcionisanje kriptovaluta, jer kriptovalute moraju da se baziraju na tehnologiji koja onemogućava zamenu, onemogućava promenu transakcija, njihovo brisanje i tako dalje. I ta neka vrsta bezbednosti tih transakcija upravo počiva na toj tehnologiji koja omogućava hiljade i hiljade anonimnih stranaca da čuvaju te podatke i da omogućavaju bezbednost sistema.
Aleksandar
Ja sam nedavno došao do jedne dosta zanimljive paralele koja negde ljudima dosta ima smisla kad je u pitanju objašavanje blokčejna, pošto je to uvek teži deo, ako je ovo, ako pričamo o ljudima koji nemaju neko tehničko predznanje, kriptovalute će još nekako i shvatiti, ali blokčejn je baš misterija i da on jeste u principu jedna, mnogi kažu samo baza podataka. Jeste, ali to je to jedan inovativni način za slanje i skladištenje podataka.
Svi koristimo uglavnom na Google drive-u, recimo one tabele i dokumente na kojima zajedno radimo. I baš uzeću primer tabele gde, zamisli da nas sad ima stotinu, i svi imamo pristup toj nekoj tabeli, i svi mi nešto tamo
upisujemo, i svako vidi kad neko drugi nešto upiše. I onda kada bismo samo zamislili da umesto da ona stoji na Googleovom serveru, da svaki od nas ima tabelu tu na svom računaru na hard disku, a da kad ja upišem nešto u tabelu svi drugi to vide. To sad već liči na blokčejn, a da bi skroz bio blokčejn, nije dovoljno da svi drugi to vide, nego svi drugi moraju da potvrde taj moj upis, odnosno da potvrda da je upis validan.
Ako ja upisujem da sam preneo određenu vrednost sa mog novčanika na neki drugi novčanik, svi ti drugi koji prate tu tabelu mora da potvrde sam ja zaista imao tu vrednost na svom novčaniku, dakle, da nisam poslao više nego što imam. A s druge strane, da je ta neka adresa, takozvana, primaoca, validna. Ta adresa je ono što je recimo u bankarskom svetu broj računa. Sada kao banka zna po formatu računa da li je neki broj računa validan bez da zna ko je zaista vlasnik tog računa ili da taj račun uopšte postoji, tako i ovde praktično mreža korisnika zna da li je neka adresa validna, iako ne zna ko stoji iza te adrese.
Ona može da kaže super, ja puštam ovu transakciju, i onda kad svi mi koji imamo te Excel tabele kod sebe štikliramo da je ta transakcija okej, ona zvanično postaje deo blokčejna, i to više niko ne može da promeni. Jer da bi se promenila nije dovoljno da koji sam inicirao transakciju kažem, e predomislo sam se, nego i svi ostali mogli da kažu – E, pa mi prihvatamo da si se ti predomislio. To se u blokčejn svetu prosto ne dešava, jer način komunikacije nije takav, jer vi tu imate hiljade ili desetine hiljada tih čvorova ovako i svako ima svoju tabelu transakcija i koji se međusobno ne poznaju. I sad zašto bih ja prihvatio da se neka transakcija poništi? Neću jer time ugrožavam integritet sistema, ja prosto radim po nekim pravilima, i sad da ne bi ljudi mislili da iza računara stoje ljudi koji štikliraju ručno svaku transakciju. To se, naravno, automatski dešava, to radi softver koji je prosto je programiran da poštuje ta neka pravila koja treba da poštuje i koji obezbeđuje da sistem radi bez greške. I kada imaš kad imaš neku važnu bazu podataka, mislim ti si bankar, ne moram da ti objašnjavam koliko je važno da neke baze podataka budu zaštićene, kao podaci o korisnicima, podaci o tome koliko ko para ima. Kad imamo važne baze podataka, treba da radimo backup, treba da ih radimo više, i treba da ih radimo češće, ovde imate situaciju da postoje hiljade ili desetine hiljada bekapa koji se žuriraju u realnom vremenu automatski. Što iz ugla Integriteta podataka sigurno najbolji sistemi ikad dizajniran.
Da li nam uvek treba da imamo 10.000 kopija neke baze, verovatno ne, zato blokčejn takav kakav je ne treba primenjivati za svaku sitnicu, nego prosto tamo gde te njegove performanse, zaista donose neku vrednost, a ne donose samo nepotreban trošak. Tako da to je negde, ja mislim ljudima pomaže da shvate kako ta deljena baza podataka zaista funkcioniše, što negde jeste poslala blokčejn tehnologija, da kad imamo puno tih baza podataka gde svako ima svoju kopiju i da praktično time što svako ima svoju kopiju, svako kontroliše ona ostale da ne rade nešto što ne treba da rade sa tim podacima.
Petar
To kako si opisao, to je genijalno dizajnirana baza i sam sistem promeni informacije o toj bazi su vrlo kompleksne, ali zašto je on blokčejn postao osnova, tj. tehnologija na kojoj se kripto zasniva? Znači verovatno troškovi i brzina izvršavanja transakcije na toj bazi su isto vrlo dobri i sa mnogo boljim performansama nego drugi konvencionalni načini transfera novca.
Ali opet kad pričamo o blokčejnu kao tehnologiji, neverovatno je kako je kripto u stvari ukrao blokčejn. Blokčejn sam po sebi ima mogućnost implementacije na raznoraznim drugim sverama i poslova i života. Malopre si ti pomenuo javnu upravu, ja mislim da su u Australiji otišli čak do toga da su kompletno katastarske knjige već prebacili na blokčejn tehnologiju.
Takođe, blokčejn ne mora biti public, kakav jeste, za kriptovalute, on može biti i zatvorenog tipa, tako da kao što si rekao, i banke i neke druge institucije situacije koje imaju potrebu za ogromnim bazama i za performansama tih baza kako si opisao, takođe, mogu da koriste blokčejn kao tehnologiju. Tako da blokčejn moramo gledati kao nešto što ima jako
veliki potencijal za implementaciju u raznim drugim sferama ne samo u kriptu.
Aleksandar
Da slažem se slažem se s tim, što ja ne volim previše tu tezu blokčejn je mnogo više od kriptovaluta, jer po meni su kriptovalute najbitnija implementacija blokčejn tehnologije, i mislim da će ostati najbitnija. Jer novac je nešto što treba svakome, uglavnom druge implementacije blokčejna gađaju određenu grupu korisnika, a s druge strane, blokčejn kad
je nastao, on je nastao zajedno s bitcoinom, on je prosto bio prva aplikacija blokčejn tehnologije. Ali ne mislim da je mogao da nastane bez bitcoina, jer ljudi koji održavaju tu mrežu, tu bazu podataka, oni to rade na dobrovoljnoj
bazi.
Dakle, ljudi su downloadovali neki softver i sad drže gomilu nekih podataka na svom računaru, zbog čega? Mora da postoji neki motiv za ljude ako već učestvuju dobrovoljno, i taj motivi je u vidu nagrade u vidu novih generisanih koina. Dakle, ja prihvatam da budem takozvani rudar koji će da održava tu infrastrukturu i tu mrežu, ali neću to da radim džabe, zato što ne moram da radim, to je moja moja dobra volja, i ako ja neke resurse svoje moram da uložim u održavanje tog sistema, ja hoću neku nagradu.
I kriptovalute su praktično odnosno Bitcoin, pa kasnije ostali, kreirane kao način da se ljudi motivišu da održavaju tu mrežu. I praktično svaki javni blokčejn mora da ima svoju kriptovalutu, jer ne postoji drugi način da ti motivišeš ljude da učestvuju u javnom blokčejnu da bi obezbedili infrastrukturu za njega, jer svaka finansijska mreža, da li to bila banka ili neka druga finansijska institucija, ima vrlo ozbiljan hardver, ozbiljnu hardversko infrastrukturu na kojoj onda taj softver, koji naravno pokreće sve transakcije i vodi računa o tome da se sve čuva gde treba, da bi mogao da funkcioniše. Tako i ovde, lepo je dizajniran blokčejn ovako kao protokol, kao softver, ali mora da ima hardversko infrastrukturu koja to podržava i ta
infrastruktura jesu rudari, odnosno, oni obezbeđuju, a da bi obezbeđivali moraju nešto da dobiju. Zato, kriptovalute praktično su neodvojive od javnog blokčejna, a slažem se, privatni blokčejnovi su opcija koja je, takođe, validna u nekim primenama. Tu onda kriptovalute ne moraju nužno da postoje. Zato što, ako se na primer, formira neki privatni blokcein koji bi zamenio postojeću, na primer, bankarsku infrastrukturu, gde sve banke praktično neki kodovi ili rudari u tom sistemu toj infrastrukturi.
Ne mora da postoji kriptovaluta koja se tu pomera, već samim tim što koristite taj sistem
vi iz njega izvlačite neke koristi. Ono što ga sa tehnološke strane karakteriše nije nešto što je bitno drugačije odnosu na neki naredne kriptovalute. Međutim, ono što jeste i dalje nešto što ga izdvaja, je činjenica
da iza njega postoji hardverske infrastruktura koja je neuporedivo jača od bilo koje druge kad pričamo o svetu kriptovaluta, a verovatno kad pričamo i o bilo kojoj drugoj hardversko infrastrukturi u svetu.
Druga bitna stvar je što ima ubedljivo najjači brend i dalje. I treća zanimljiva stvar, je to što je praktično jedina ozbiljnija kriptovaluta čiji se kretor ne zna.
To je ono što je vrlo zanimljivo, jer nju je, navodno, kreirao neko ko se potpisao kao Satoši Nakamoto kad je objavio na nekom forumu taj predlog bitcoina kao novog novca. Na tom forumu on se još narednih par godina pojavljivao, objašnjavao neke stvari… Međutim, mislim da je već 2011. ili najkasnije 2012, on nestao sa tog foruma. Dakle, više od 10 godina od
njega ni traga ni glasa. Mnogi su se utrkivali da provale ko je u stvari on, međutim, još uvek nemamo još uvek nemamo pobednika i to je nešto što mu daje tu neku još dozu misterije u odnosu na druge kriptovalute. I ono
što je generalno kod kriptovaluta bitna stvar, je da sam tvorac nema posebnu moć u odnosu na tu kriptovalutu u poređenju sa drugim ljudima.
Dakle, to je pošto je to digitalni novac i iza njega stoji softver i to je stari open-source, dakle, softver otvorenog koda koji svako može da pročita i svako može i da izmeni, odnosno, može da predloži izmenu, a onda ako prosto učesnici u ekosistemu u velikoj većini prihvate tu izmenu, onda imamo update softvera. Dakle, taj koji je kreirao, on nema neki back door, pa da on sad nešto može da izmeni u tom kodu, a niko drugi ne zna, jer da bi se kod zvanično izmenio moraju svi da instaliraju novu verziju koda. Jer onog trenutka kad sam instalirao softer kod sebe na računaru ne može niko da mi ga menja bez moje dozvole. Tako da, čak ni sam Satoši, ko god on bio, nema posebno moćni nad bitcoinom, osim što bi mogao da manipuliše cenu, ako bi hteo, jer procenjuje da ima oko milion bitcoina od ukupno 21 miliona, koliko će ikad postojati. Tako da, to je nekih skoro 5% i to mu daje ozbiljno moći ako bi hteo da se igra sa cenom. Međutim, ono što je zanimljivo je da ti bitcoini koji su njegovi, koje on izrudario u startu, se nikad nisu pomerili. On još uvek ništa nije prodao od toga niti je bilo šta sa njima radio.
Petar
Upravo ta mistika vezana za osnivača Bitcoin-a se nastavlja za gledanje u tome šta definiše vrednost bitcoina? Satoši Nakamoto kad je izrudario prvi Bitcoin, on je vredeo nula. Pre godinu dana, bitcoin je vredeo skoro 60.000
dolara, danas vredi 20.000. Kako se generiše ta vrednost, kako se generiše ta cena? Deo odgovora leži u onome što si ti već pomenuo, da je ograničen taj konačni broj bitcoina, to je 21 milion. Tako da sa te strane imamo klasičnu ekonomsku priču ponude i tražnje, imamo ograničen broj, a sa druge strane, ako je tražnja korisnika i zainteresovanih ljudi da investiraju u valutu što veća, naravno, njegova će vrednosti rasti.
Sa druge strane koliko god Bitcoin bio decentralizovani pokušaj da se odvoji od klasičnog i tradicionalnog finansijskog ekosistema, ono što se pokazalo u poslednjih nekoliko godina jeste da je on u stvari usko povezan. Postoji
veoma visok stepen korelacije između cene bitcoin-a i cene tehnoloških akcije na tržištu, pogotovo u periodu nestabilnosti i krizne situacije koje imamo u poslednjih nekoliko meseci. Vidimo da cena bitcoina poprilično prati cenu tih tehnoloških akcija.
Aleksandar
To si odlično primetio. Ja sam baš pre jedno mesec-dva video neki grafikon koji pokazuje korelaciju između bitcoin-a i naznaka od nastanka bitcoin-a, i bukvalno se sa početkom korone desio „Klik“ gde su oni počeli da imaju konstantno pozitivnu korelaciju. Dakle, nije ona uvek bila jedan, naravno, ali konstantno bila iznad nule od početka korone. A do tada je bila malo negativna, malo pozitivna, bez ikakvog pravila. Generalno je to bila neka imovina koja je nekorelisana na svim drugim vrstama imovine.
Ali od početka korone, znači neke dve i po godine već, ima ima snažnu korelaciju sa akcijama, posebno akcijama tehnoloških kompanija, što negde ja mislim, da je deo objašnjenja u činjenici da su neki od investitora, ako investiraju tehnološke kompanije, počeli da investiraju i u Bitcoin, i prosto njihovo ponašanje u dobroj meri utiče na tu cenu, jer investirali su možda malo veće količina novca.
Petar
Aleksandar
Petar
Da se zadržimo, možda, na rudarenju. Da pojasnimo taj aspekt. Rudar može biti svako. Dovoljno je da se investira u hardver, da se kupi dovoljno brzi jak računar za rudarenje i da se koristi električna energija. I sa tim rudarenjem pomoću određenog softvera koji koristite za tu namenu, vi u jednu ruku postajete deo sistema, jer kao nagradu za vašu investiciju hardver i trošenje te električne energije, dobijete određeni deo ove nagrade i sentiva u smislu određenog broja bitcoina, to jest delova bitcoina danas.
Ono što je interesantno pitanje, ranije je za to rudaranje po nekom satu ili izrudaranom novom delu blokčejna su bile mnogo veće nagrade nego što su danas. Danas bukvalno postoje ljudi koji izlaze iz tog posla jer misle da to nije više dovoljno atraktivan posao i način dobijanje nekih prihoda. Šta misliš o tome šta je tu bio uzrok?
Aleksandar
Samo bih se osvrnuo na jednu stvar koju si rekao, a to je da svako može da bude rudar. Lepota bitcoin-a i većinu drugih kriptovaluta je što svako može da bude sve. Dakle, svako može da šalje novac, da prima novac, da bude rudar, svako može da predloži čak i izmenu samog koda softverskog koji stoji u pozadini tog protokola i generalno ne postoje prepreke ni za
koga da se na bilo koji način uključi u taj ekosistem. Kad je rudarenje u pitanju, Bitcoin je prosto tako dizajniran da se nagrada za rudare vremenom smanjuje.
Ona je bila 50 bitcoina na 10 minuta, kad je bitcoin nastao, i onda se na svake četiri godine prepolovljavala i tako će da se
prepolovljava dok više ne ostane ništa. Taj dan će biti negde 2140 godine. Voleo bi da to doživimo, ali sva je prilika da nećemo. Ono što je zanimljivo je da rudarska snaga praktično konstantno raste, ako gledaš od početka rudarenje bitcoina, zato što prosto je negde i cena uglavnom rasla i onda je bilo sve isplativljije i isplatljivije rudariti. Rudarenje je kao i neke druge aktivnosti povezane sa kripto valutama, postalo malo profesionalizovano, jer na početku kad je bitcoin nastao, ti si mogao laptopom da rudariš. Nisi morao da investiraš u hardver skoro ništa. Zapravo ništa, ako si imao laptop i nisi morao u struju da investiraš, jer je potrošnja struje običnog laptopa praktično zanemarljiva, pogotovo ako ga inače već koristiš.
Nagrada nije bila bog zna šta, jer dobiti 50 bitcoina u vreme kad Bitcoin vredi nula je nula. Možeš se nadaš da će to jednog dana nešto vredeti, ali nije bilo izvesno. Međutim, vremenom kako je Bitcoin dobijao na vrednosti, tako su se ljudi utrkivali ko će jači hardver da uključi u tu infrastrukturu, jer negde nagrada za rudare je srazmerna snazi hardvera, i onda je krenuo da se razvija hardver kao lud.
Sad smo došli do toga da za male rudare tu nema mnogo mesta. Kao što si dobro rekao, mali rudari sad polako ispadaju iz igre jer nemaju više računicu. Što ne znači da rudarenje kao takvo je slabije, jer baš juče je postignut novi rekord u ukupnoj procesorskoj snazi Bitcoin hardvera. Mreža je opet dostigla novi maksimum kad je u pitanju taj neki broj operacije u sekundi, tako da na globalu nivou ta rudarska mreža raste, ali se uklopila priča. Tu su sad ušli velike igrači koji su uložili miliona dolara, koji su bukvalno počeli sami za sebi struju da proizvode da ne bi zavisi od nekog drugog. Našli su lokaciju gde može da se proizvede struja jeftino i sve su to napravili i tu rudare. Jeste se to profesionalizovalo, u neku ruku nije u duhu bitcoina i blokčejna, onako je na ideja bila da bude dostupan svima. On i dalje jeste dostupan svima za korišćenje, ali za rudarenje, sad već diskutabilno.
Petar
Aleksandar
Postoji još jedan detalj koji koji nismo pomenuli. Da se vratim korak unazad, šta rudar radi? Rudar pakuje transakcije koje su se desile u određenom vremenskom periodu u blok, i taj blok stavlja na postojeće blokčejn, zato se ta baza podataka zove blokčejn, taj lanac blokova.
Postoji već određeni broj blokova sa transakcijama i sad rudar prati transakcije na mreži skupi ih na gomilu, radi tamo neke kriptografske algoritme nad tim skupom transakcija. Dobije određeni blok i stavi ga na postojeći blokčejn.
Za taj blok on dobija trenutno 6,25 bitcoin-a. Međutim, dobija se i provizija na sve transakcije koje je uneo u blok. To je deo nagrade za rudare koji nismo pominjali do sada da ne bismo komplikovani priču, ali postoji taj deo i negde ideja u početnom dizajnu bitcoina bila takva da kažem – Okej, ta nagrada će vremenom da bude sve manje i manja, nagrada koja je fiksna,
ali zato očekujemo da će broj korisnika bitcoina rasti, da će broj transakcija rasti, pa će ova nagrada koja je varijabilna, a koja dolazi od provizija na transakcije biti vremenom sve veća i kompenzovati to što ova druga pada. I to je negde ideja da se obezbedi da rudarenje večno postoji kao delatnost.
Petar
Okej, kad govorimo sad o bitcoinu, rekli smo imamo tu neku dvostruku odluku. Jedna je investicioni mehanizam gomile, ljudi sad samo investiraju u Bitcoin naduju će se povećanju njegove vrednosti u budućnosti. Čak imamo i određene finansijske instrumente koje se zovu ETF-ovi na engleskom exchange-traded fund, dovoljno je da se investira u njih. Uopšte
ne mora se ulazi u kripto svet da biste bili deo tog sistema, moguće da investirate i u druge finansijske tradicionalne instrumente. A postoji druga grupa ljudi koji pored toga koristi bitcoin i za neke druge stvari. Osim toga
što smo navodili do sada da je slanje bitcoina, to jest, te digitalne valute sa jedne lokacije na drugu lokaciju u svetu, i da je to jeftino, i da je to super brzo.
Koje znaš još neke dodatne primere bitcoina koje misliš da su najčešće i najprepoznatljivije?
Aleksandar
Odlično si rekao, Bitcoin u tom projektu koji je Satoši Nakamoto izbacio na forumu, odnosno tom pdf-u od devet strana, gde je on tu opisao bitcoin kao Electronic peer-to-peer cash. Dakle, elektronski keš koji se šalje kroz neku P2P mrežu, ne preko klasične finansijske strukture. Međutim, svedoci smo toga da se on pre svega doživljava kao investicija i sve više ga ljudi
pominju kao digitalno zlato, a ne kao digitalni keš.
Problem je iz ugla bitcoina kao keša to što za početak niko ne mora da ga koristi. Ja, ako sam u Srbiji, ja moram da plaćam dinarima, niko me ne pita da li hoću, i samim tim dinar ima upotrebnu vrednost, ne zato što ja to želim, nego zato što to
moram. Bitcoin niko ne mora da koristi, na dobrovoljnoj je bazi i onda da bi se transakcije u bitcoinu desila, recimo, u trgovini, potrebno je da i kupac i trgovac imaju želju da ta transakcija bude baš u bitcoinu, a i zbog regulatorne strane to, možda, nije uvek baš praktično, zapravo. često nije praktično. Drugo, postoji ta volatilnost bitcoina koju si isto pomenuo, i koja je nezgodna ako ga koristimo kao sredstvo plaćanja.
Ono gde se Bitcoin praktično najviše omasovio kao sredstvo plaćanja je Latino američka
država El Salvador, koja je uvela kao zvaničnu valuta od prošle godine i gde, pošto je zvanična valuta, svaki trgovac na Salvadoru mora da prihvati Bitcoin, ako kupac želi da plati u bitcoinu. On tamo ima status Lidl tendera. Oni imaju bitcoin i dolar kao paralelne valute i svaki trgovac mora da bude spreman da primi obe, odnosno, ne može da odbije korisnika zato što želi da platio bitcoinima
Ono što je nezgodna stvar koja ne znam kako će se rešiti u dogledno vreme, to je ta nestabilnost cene, koja je negde prirodna i po dizajnu, zato što za razliku od klasičnog novca gde centralne banke stalno nešto šteluju kako bi zadržali stabilnost kursa, ovde tog štelovanja nema, on se generiše tempom koji je u napred zadat, još u samom nastanku bitcoina i on se neće nikad menjati. Taj tempo zakucan u kamenu, što se kaže, i prosto ako potražnja varira, a varira, a ponuda je fiksna, odnosno, dinamika promene ponude fiksirana, neminovno onda promena cene mora da kompenzuje tu tu oscilaciju odnosa ponuda i potražnja, i to je ono što je što je nezgodno.
Petar
Očigledno period brzog bogaćenja i očekivanja da će bitcoin konstantno da ide na gore je iza nas, možda, nije loše da damo neki savet u smislu, kako treba investirati u Bitcoin, možda da objasnimo sam proces kako to izgleda, ima mnogo ljudi koji bi želeli da postanu deo toga, ali ne usuđuju se da uđu ceo proces, definitivno zbog ove volativnosti u cenama koje pominje.
Sigurno to je jedna vrsta špekulativne investicije. Ne možemo znati ni kada, ni kako, ni za koliko će njegova vrednost ići na gore ili na dole, jer u poslednjih nekoliko godina imali smo trendove u oba pravca. Ono što treba naglasiti da ljudi koji investiraju u Bitcoin, treba to da rade sa novcem koji su spremni da izgube u potpunosti. Znači, oni ne treba da zavise od tog
novca. Bilo je ludih stvari širom sveta gde su se ljudi zaduživali da bi investirali u bitcoin, jer su mislili da će na taj način da imaju odgovarajuće prinose koji će mogućiti da vrate to što su pozajmili i da dodatno zarade.
Definitivno je to vreme i za nas i ono što je isto dobro savetovati, da ako neko ulazi investira u bitcoine, treba biti spreman da tu ostane. Da to nije investicija, prošlo je to vreme da se uđe danas, izađe se posle mesec-dva, dobije se određena zarada. Treba ostati na duži period istrpeti te padove i cikličnost koje postoje ,i u tom smislu očekivati zaradu ali na neki duži
vremenski period.
Aleksandar
Slažem se potpuno. Bitcoin – prošlo je vreme brzog bogaćenja, kao što si rekao, kroz bitcoin, jer ti si recimo 2013, ako si uložio u januaru 2013. 1.000 evra u bitcoin, u decembru 2013. bi imao 100.000 evra. Dakle, puta 100 u 11 meseci to se više neće ponoviti. Barem ne sa bitcoinom, jer prosto nema toliko para na svetu da Bitcoin poraste puta 100 u godinu dana. ne znači da se neće desiti s nekim drugim koinima, koji su novi, koji se tek lansiraju, i u principu investitori koji traže brzu zaradu, znaju da više ne mogu da nađu u bitcoinu, i oni jure te neke nove buduće zvezde, uglavnom neuspešno, jer šansa da pogodiš nešto što će da poraste puta 100 je dosta mala.
Većina tih alt koina, takozvanih, propada. I slažem se, bitcoin je postao konzervativna investicija u svetu kriptovaluta. U bitcoine ulažu oni koji planiraju da to prodaju za pet godina, za deset godina ili da ne prodaju nikada. A oni koji jure brzo zaradu, oni jure te male koine sa malim market capom, da bi prosto ako ubodu pravi, onda zaradili puta 10 ili puta 1.000.
Slažem se da treba biti jako oprezan i da ne treba previše pratiti grafikone i biti povodljiv, odnosno, kad je euforija treba nekako stati na kočnicu. Imali smo razne simpatične primere tokom ovih godina u našim menjačnici da su nam korisnici dolazili sa neverovatnim idejama. Volim da uvek ispričam jedan primer iz 2017. kada nam je korisnik došao i raspitivao se, ako bi on kupio Bitcoin za 5.000 evra, koliko bi brzo moglo da se radi, realizuje, i da li bi on to posle mesec dana mogao da proda. Ušli smo malo u priču sa njim zašto, kako. On je rekao, pa vidi, ima neki auto koji se meni jako sviđa i koji
košta 5.000 evra, a imam ukupno 5.000 evra i ja ću da ostanem bez dinara, pa sam mislio da kupim Bitcoin sačekam mesec dana, prodam ga za 7.000 i onda za 5.000 kupim auto i ostane i 2000. Ja sam ga pitao, pa dobro, a šta ako ode umesto sa 5 na 7, on ode sa 5 na 4 ili 3. On me onako ozbiljno pogleda i kaže – je l pratiš ti berzu? Kažem mu, pa pratim je već šest godina, zato ti kažem.
Taj pad se desi kad ga najmanje očekuješ jer nije u pitanju samo sentiment tržišta, može da se desi, dešavalo se već nekoliko puta, da Kina zabrani bitcoin, i sad kad su ga konačno zabranili više ne utiču na tržište, ali kad su prvi put nešto rekli negativno vezano za Bitcoin, odmah je cena potonula, jer tamo je bila i većina rudara, i puno se trgovalo
i tako dalje… I uvek može da se desi tako neki događaj neočekivan, koji može da lansira cenu na gore ili da je potpuno potopi. I džabe što postoji trend, što postoji euforija na tržištu kad imaš te neke takozvane Black Swan događaje koje niko ne može da predvidi, a koji žestoko utiču na cenu.
Petar
A da se osvrnemo na cenu i kako vlade raznih zemalja gledaju na Bitcoin, rekao si da imaju i neke vlade koje su ga prihvatile. Imamo Latinsku
Ameriku gde se koristi kao sredstvo plaćanja, a neke Vlade koje su u potpunosti zabranili bitcoin. To je verovatno povezano i sa tom nekom pričam vezano za Bitcoin gde se u početku koristio i za kriminalne aktivnosti, za finansiranje terorizma, i dosta dugo je ta stigma pratila. Jako bitan faktor je u stvari bezbednost. Jako bitne faktor poverenja. Sad neko dođe i investira u bitcoin, kupovinom putem menjačnice, i tako dalje. Postavlja se pitanje čuvanja bitcoinia, čuvanja tih njegovih privatnih ključeva, i tu imamo nekoliko rešenja. Jedno od rešenja je da se ti ključevi čuvaju u sklopu menjačnice tog brokera gde je kupljen Bitcoin. Drugo rešenje da je to da se čuva u vidu hardvera, ali i jedno i drugo rešenje nije
savršeno.
Kod prvog rešenja, imali smo dosta dešavanja u prošlosti da su hakovane vrlo ozbiljne i menjačnice i brokerske, kripto brokerske kuće, gde su ljudi ostali bez svog novca, bez svog bogatstva. A sa druge strane imamo primere da su ljudi gubili te njihove hardvere na kojima su čuvali ključeve. Imamo onaj čuveni primer čoveka iz Velsa, koji je, ja mislim, to izbacio na smetlište, svoj eksterni harddisk gde je bilo 160 miliona dolara vrednosti bitcoin-a i on dan danas pokušava to da pronađe.
Generalno, kako misliš da će taj aspekt bezbednosti u budućnosti da se reši i koja su razmišljanja u tom smislu?
Aleksandar
Ono što je praksa pokazala, postoje dva osnovna pristupa čuvanju bitcoina i kriptovaluta, generalno. Jedan pristup je onaj koji je, potpuno u duhu bitcoin-a i cele te industrije a to je – „Ja sam čuvam svoje privatne ključeve“. A drugi je da koristim neko custody rešenje, da li to berza, da li je to neki drugi custudy provajder. Praksa pokazuje da za ljude koji su novi i koji nisu previše tehnološke pismeni, veća je šansa da izgube bitcoin, ako ga čuvaju sami. Oni su veći faktor rizika, nego ako i čuvaju na berzi, pa da berzu neko hakuje. Što čovek postaje sofisticiraniji kao korisnik kriptovaluta, to je verovatno bolje da na neki način sam čuva ključeve, jer postoji praktčno bezbroj načina na koji ti privatni ključevii mogu da se
čuvaju.
Okej, ja mogu hardverski wallet da kupim prebacim sve na hardverski wallet, ali taj neki backup harderskog walleta, koji je u obliku 12 reči ili 24 reči, postoji beskonačan broj načina kako to može da se čuva. Od toga da se te reči podele na neke grupe reči, pa se čujemo različitim lokacijama, u više kopija i tako dalje… do multi siga gde imate situaciju da je neophodno da više ljudi potpiše neku transakcije, da bi transakcija mogla da se desi. Ali kako idemo ka mainstream-u, a mislim da smo već odavno krenuli u tom smeru, tako se pojavljuje više prostora, pa praktično i za banke. Pretpostavljam da pratiš svetske trendove i da vidiš da u svetu banke sve češće nude usluge povezane sa kripto-valutama i te usluge
najčešće jesu baš custody usluge.
Banke u mnogim zemlja zbog regulativa ne smeju da ti omogućuju da kupuješ i prodaješ kriptovalute preko njih, ali
ti omogućuju da ih čuvaš u banci, jer negde mainstream korisnicima će biti teško da savladaju sami to čuvanje kriptovaluta, pogotovo ako ih ne koristite svakodnevno, nego ono, kupim i sklonim i čekam. Da ne bi zaboravili gde su sklonili, kako su skloni, lakše im je, možda, da čuvaju kod nekog drugog, pogotovo ako je taj neko regulisana finansijska institucija.
Ako ima i neko osiguranje tih sredstava i tako dalje… I naš zakon je čak predvideo da banke smeju da čuvaju privatne ključeve za kriptovalute, i to je jedina usluga koje banke smeju da pružaju kad su kriptovalute u pitanju u Srbiji. Generalno, to negde jeste trend. Sad, da li je to u skladu sa duhom bitcoina koji je nastao na tome da svako bude odgovoran za svoje pare i da svako ima po tu kontrolu svojim parama. Verovatno ne, ali svedoci smo da se internet razvio nekako u tom smeru. Internet je bio potpuno drugačije zamišljan kad je nastao, kako će to sve privatno da bude, kako niko ništa neće da zna ni o kome, a svako će sa svakim moći da komunicira.
Međutim, u praksi se pokazalo da za veliku većinu korisnika ta privatnost nije toliko bitna i da su spremni da je žrtvuju zarad prosto dostupnosti raznorazni stvari na lak način.
Petar
Da, vrlo interesantno, postoji priča zašto je baš Bitcoin nastao 2008. godine. To je u stvari bila godina svetske ekonomske krize i da Satoši je dobio inspiraciju u svetskoj ekonomskoj krizi gde je u stvari mislio da bankarski finansijski tradicionalni sistem jednostavno ne zaslužuje više poverenje ljudi, i da mora da se napravi nešto, neki sistem koji će biti takav
da u stvari ne zavisi od nekog regulatora, već u njemu učestvuju svi korisnici tog sistema. Ali opet, sa druge strane, ono što si dobro primetio, banke su sve više počeli da obraćaju pažnju na kripto, niko ne može da zanemari taj veliki efekat i tu ogromnu tržišnu kapitalizaciju i upravo su se sa svojim najvećim adutom, a to se zove poverenje, sve više krenule da
ulazi u taj posao čuvanje digitalna imovine kroz te custody poslove kao što si naveo. Mi imamo napredan zakon i regulatorni okvir za digitalnu imovinu ali za sada banka, i verovatno će to ostati još neko duže vreme, je omogućeno isključivo čuvanje kriptografskih ključeva. Očekujemo da neke od banaka, kako ovde, tako i u regionu, počinju da se bave i tim poslovima.
Što će sigurno da olakša potencijalnim korisnicima da uđu u kripto svet.
Aleksandar
Ti si pomenuo pre nekog vremena ETF-ove, takozvane, i jedan od razloga što što se u ETF-ove dosta investira je što mnoge institucije zbog regulative ne smeju da ulažu direktno u u bitcoine, ali smeju da ulažu fondove i ETF je praktično neki zaobilazni način da oni investiraju u Bitcoin. Na sličan način Opet u mnogim zemljama pravna lica, ako žele da posreduju
digitalnu imovinu, moraju to da rade preko nekog ko je licencirani custodian, što su u nekim zemljama opet banke. Tako da praktično firme ako hoće da invesitiraju u kriptovalute, često nemaju izbora nego da čuvaju
kod nekoga ko je zato licencirani, i onda ako je to banka, prosto dosta je praktično, ako imaš i dolarski i bitcoin račun u istoj banci.
Dosta ti ovako olakšava život. Lepo si rekao, to investicija, ja investiram, ostavim i to je to, naravno, ako hoću da ti dođem svaki dan onda mogu da trejdujem.
Generalno, ne treba mi novi sistem plaćanja, jer već imam keš, već imam karticu, već imam raznorazne aplikaciju. I sad ne želim da komplikujem sebi život još jednim načinom plaćanja. Međutim u nekim eksternim situacijama se pokazao kao vrlo, vrlo koristan, Na primer, mislim da bila 2017. ili 2018 u Zimbabveu je bila neka ludačka inflacija. I tolika je potražnja za bitcoinom bila da je on u jednom trenutku na ovim glavnim kripto berzama vrede oko 8.000 dolara, a tamo je vredeo 13.000
dolara. Ti ljudi su za keš menjali, prosto je ta cene postignuta, zato što ljudi nisu imali način da pobegnu iz domaće valute, nisu imali bolji način, jer dolara, naravno, nije bilo dovoljno, i bilo je ograničeno ko može da dođe dolara i na koji način, i nisu mogli da bilo šta drugo kupe i onda su bežali u Bitcoin po ceni koje preko 50% veća, jer im je prosto valuta propadala tolikom brzinom da je bilo bolje i kupiti Bitcoin za 13.000 dolara nego ostaviti da propada i dalje.
Mi se 90-ih sećamo kako je to bilo u tom nekom piku hiperinflacije. Zaista je tako bilo ako ne kupim danas, sutra već može
da se prepolovi cena, odnosno vrednost moje valute. Takođe u nekim okolnostima kada je neophodno da se brzo beži iz raznoraznih razloga.
Jedan primer je Ukrajina i Rusija, i ono što se tu dešava kada ljudi treba naglo da odu odnekle, a da sa sobom mogu da ponesu što više svoje imovine, nema idealnije imovine za to nego od kriptovalute jer prosto nemaju fizički oblik. Nisu teške za nošenje, a druge strane ne treba vam posrednih da bi ste ih preneli. Takođe, da se vratimo u možda godinu dana unazad,u Avganistan dolaze talibani na vlast. I sad ako niste baš bili dobri s talibanima, treba brzo da pobegnete. Ne možete sa sobom da ponesete nekretninu, ni zlato već će vam uzeti na aerodromu, ali možete da ponesete Bitcoin. Tako da iako se možda nije odomaćio u toj nekoj dnevnoj upotrebi za te neke crne dane i za te neke ekstremne situacije, zaista jeste najbolja vrsta imovine, jer je paketno beskonačno mobilan. Mogu da ga pomerim i kroz prostor i kroz vreme, izuzetno brzo, lako i bez troškova.
Petar
Okej, to jasno, ali kad se vratimo na taj primer inflacije i kad pogledamo šta imamo danas globalno, imamo galopirajući inflaciju i na razvijenim tržištima i na manje razvijeni tržištima. I ako bi uzimali kriptovalute kao verovatni
hage za tu inflaciju, ta priča više ne stoji. Jer imamo inflaciju koja je dvocifrena, s druge strane imali smo pad kriptovaluta, to jest bitcoina od dve trećine vrednosti za skoro godinu dana. Dosta ljudi u stvari je koristilo ranije kriptovalute kao hedging protiv inflacije, sad to više ne stoji, sad to više nije slučaj. Možda su Stablecoin nešto što je prešao tu priču i postavlja
kriptovalutu u neku drugu dimenziju. Možeš li nešto više da kažeš o njoj?
Aleksandar
Pa da. Stablecoin jesu jedna vrlo vrlo zanimljiva pojava, definitivno se pokazalo da barem u kratkom roku klasične kriptovalute nisu hatch protiv inflacije jer evo imamo, kao što si rekao, već neko vreme, ozbiljno inflaciju.
Pa i zlato se čak nije pokazalo, i zlato je ove godine u padu. Tako da i zlato i i Bitcoin kao digitalno zlato su možda dugoročno hatch za inflaciju. Ako bi infacija godinama išla, onda bi, možda, jednom trenutku se pokazalo da je trebalo čuvati bitcoin t, da je trebalo čuvati zlato. Verujem da će se pokazati ako inflacija potraje. Stablecoini su, zapravo, odgovor jednu od glavnih mana kriptovalauta, a to je volatilnos. Bile su kriptovalute oduvek vrlo volatilne i sada ako hoćete da čuvate nešto kripto-valutama se idejom da možete u nekom trenutku da potrošite, onda, možda, to nije baš najbolje
ešenje.
Dobre su za dugoročno čuvanje, bar se tako pokazalo historijski, ali za kratkoročno mogu da budu i dosta loše. Stablecoini su praktično kriptovalute koje su po vrednosti fiksirane za određenu valutu, najčešće dolar i velika većina stablecoina koji postoje su zapravo dolarski stablecoini, koji vrede koliko i dolar, ali funkcionišu na blokčejnu. Dakle, ne
izdaje ih banka federalnih rezervi, niti bilo koja druga banka, već postoje neki drugi izdavaoci koji funkcioniše u kripto ekosistemu i to su valute koje postoje samo na blokčejnu, ali su praktične veoma za recimo arbitražu i čak mislim da glavni volijum transakcija u stablecoima je vezan za arbitražu i za prebacivanje dolara sa jedne kripto berze na drugu. Ja se sećam nekih ranih dana kripto trgovanja dešavale su se neverovatne razlika u cenama.
Imao si, na primer, kripto berzu u Evropi, gde je Bitcoin vredeo 1.000 dolara, onda imaš kripto berzu u Rusiji 1.100, i kripto berzu u Kini gde vredi 1.200. I to je razlika koja danima postoji. Zašto? Zato što ne možeš brzo da
izvučeš dolare sa berze u Kini gde ti prodaš za 1.200, pa izvučeš dolare, pa prebaciš dolara na berzi u Evropi. Čak nisi mogao da izvučeš nikako dolare sa bezi u Kini, i zato je ta razlika dugo postojala, i to je bilo jako lepo prilika za arbitražu, ali ne može da se iskoristi ako ne možeš da prebaciš te dolare.
Stablecoini praktično to rešavaju, jer ti stablecoine u par minuta prebaciš sa berze na berzu, i onda tamo kupiš umesto za prave dolare kupiš za stablecoin, i od tada od kada su stablecoini nastali, od kada su omasovili berze praktično u par dolara prate jedna drugu. Znači imaš na primer, na jedanoj berzi je Bitcoin 2637, a drugoj je 2643. Znači imaš u par dolara su razlike, a nekad su bile razlike i po 10% čak u ceni. To je kao kad bi danas bilo 20.000 na jednoj i 22.000 na drugoj. To je danas nezamislivo, pre svega zahvaljući Stablecoinma. Zapravo stablecoini su nešto što je i mnoge regulatore i više zabrinulo bitcoin, jer ne brinu regulatori da će bitcoin da se odomaći kao sredstvo plaćanja, pa da im onda ugrozi negde finansijski sistem i stabilnost kursa i sve to, zato što će da istisne domaću valutu nije mnogo realno. Osim ako se forsira kao u El Salvadoru, recimo, ali stablecoin, s druge strane, može da bude ozbiljno konkurencija jer ima vrednost koja vezana za stabilnu valutu, to jest dolar, a s druge strane, mislim relativno stabilno, dolar je stabilan jer se sve drugo meri u odnosu
na njega.
Kad bi nešto drugo bio referentni sistem, onda bi dolar varirao, ali pošto je dolar referentni sistem, pa sve drugo varira u odnosu na dolar, onda je dolar kao stabilan. Međutim, kažem, ti Stablecoini su nekim regulatorima veća briga od samog bitcoin-a i čak u Americi hoće sad bitcoin da proglase za commodity, i potpuno ga sad izbacuje i sfere novca i stavlja u ravan negde sa zlatom, koje je, takođe commodity, ali Stablecoini su ono što što ljudi i često koriste pogotovo za plaćanje raznoraznih usluga u IT svetu. Otkad je počeo rat u Ukrajini, i otkad su sankcije uvedene Rusiji, ruske IT firme koje posluju sa inostranstvom masovno rade sa Stablecoinima.
Petar
Sve o Stablecoinima stvarno zvuči sjajno i te mehanizme koje si opisao, stvarno doprinose daljem razvoju kriptovaluta. A opet sa druge strane, isto smo svedoci da su se i tu dešavale dosta loše stvari. Jako je bitno kod Stablecoin, da taj izdavalac Stablecoina ima stvarno te dolare u pozadini, da ih negde čuva i da postoje u stvarnosti. Međutim, dešavalo se da to nije
bio slučaj. Imali smo kod vrlo ozbiljnih izdavaca Stablecoina prevarenih radnji u tom smislu. Ali sa druge strane, mislim da su Stablecoini poslužili kao jedna vrsta inspiracije centralnim bankama širom sveta, da su te centralne banke shvatile i razumele značaj kriptovaluta i dobili ispiraciju za ideju o kreiranju digitalnog novca. Trenutno sto centralnih banaka širom sveta razvija koncepte i modele, eksperimentiše na bazi Stablecoin principa i izdavanja neke vrste nacionalnog digitalnog novca.
Takođe, Evropska centralna banka ima razmišljanje u tom smislu. Postoje izjave bankara iz Evropske centralne banke da u 2026, čak očekuju i izdavanje digitalnog evra koji će se bazirati po principu Stablecoina. Centralne banke
su te koji će da pruže izvesnu dozu stabilnosti i sigurnosti da se te prevarene i kriminalne radnje neće dešavati. Tako da ljudi koji imaju taj digitalni novac znaće da postoji njegova pozadina i to poverenje koje imaju centralne banke jednostavno će biti baza za njegovu upotrebu.
Aleksandar
Imam dva pitanja za tebe na tu temu. Kad je u pitanju taj digitalni novac koji bi izdavale centralne banke, to bi mogla bude sjajna stvar, a mogla bi da bude i noćna mora. Taj novac se može dizajnirati na razne načine, naravno, i može se dizajnirati na način gde praktično centralna banka nama upravlja. Upravlja našim potrošačkim navikama čak. Može da se namesti da taj novac koji postoji na mom walletu ima ima rok trajanja, ako ga ja ne potrošim u određenom periodu mi se prosto skida taj novca sa
računa.
Takođe, može da ograničava gde ja to smem da šaljem, gde ne smem da šaljem. Tu u nekim državama gde su neki autoritarni rezimi na vlasti može da pruži prostora za neverovatno zloupotrebu. S druge strane mogao bi da se dizajnira na mnogo lep način, u smislu da se korisnicima da velika sloboda u korišćenju tog novca.
A da se s druge strane transparentnost prebaci na nivo države, odnosno, da mi kao građani imamo uvid u to gde se naš novac troši. Jer, generalno novac koji država ima nije ona zaradila, nego ga uzela uglavnom kroz porez od građana, tako da, to je negde naš novac i bilo bi lepo da znamo kako se troši i gde se troši. Zanima me s te strane, kako to vidiš da li se više plašiš ili se više nadaš da će to biti uspešan eksperiment da tako kažem?
A drugo pitanje je gde vidiš, ako zamislimo sada da centralna banka digitalni novac i da se skroz izbaci keš, gde vidiš ulogu banaka u tom sistemu? Jer, ako je sam novac digitalan, meni ne trebaju više šalteri, ne trebaju bankomati, dakle, bankarski model poslovanja se drastično menja.
Petar
Što se tiče prvog pitanja, definitivno mislim da nije namena centralne banke da napravi sistem koji će biti ograničavajući i koji će imati neke negativne efekte na same korisne i na stanovništvo. Tako da više mislim da će biti ovaj drugi pravac otvorenosti i transparentnosti, i jednostavno omogućavanja velikom broju ljudi da pristupe finansijskim uslugama, što
danas nije slučaj. U mnogim vladama i u mnogim zemljama širom sveta, još uvek ima veliki broj ljudi koji nema pristupa osnovnim bankarskim uslugama. Tako da, izdanje digitalnog novca predstavlja neku vrstu inkluzije tih ljudi u finansijski sistem, što nije bio ranije. Više sam pozitivan u tom kontekstu.
Što se tiče tvog drugog pitanja, upravo to od eksperimentisanja danas i u stvari, analiza kako će izdanje tog digitalnog novca imati efekat na bankarski sektor. Jer, u neku ruku, ako se pokaže u tom eksperimentisanju da može da naruši stabilnost bankarskog sistema, možemo imati situaciju da je u stvari efekat mnogo gori nego što su pozitivni elementi izdavanja digitalnog novca. Definitivno, taj novac mora biti deo ukupne novčane mase koje izdaje centralna banka. Ali ti si u pravu, ako je to slučaj, uloga banaka kao medijatora u finansijskom sistemu će definitivno biti manja, i njihovi
prihodi po tom osnovu će sigurno biti manji. Sa druge strane, banke su jedna vrsta stabilnosti ekonomskog sistema, finansijskog sistema svake ekonomije, svake zemlje, i ako se to naruši na taj način, možemo kreirati jedan veći društveni problemi. I upravo zbog toga, tu nema ideja koje se dešavaju, implementiraju jako brzo, tako da će toeksperimentisanje trajati minimum tri do pet godina i vršće se poprilično analize uticaja na bankarski sektor, kako bi se sprečili ovi negativni efekti.
Aleksandar
Pa, slažem se. Mislim, svedoci smo digitalizacije novca, što kroz kriptovalute, što kroz i te stablecoine, opet kao neke vrste kriptovaluta, i sada digitalnih valuta koje će izdavati centralne banke, i to su u principu tektonske promene. A kad se menja novac, sve se menja, i slažem se, tu treba biti vrlo pažljiv. Praktično, posledice mogu biti pričano nezgodne ako se ne promisli dobro i ako se rešenje ne dizajnirana sa punom pažnjom imajući u vidu sve neke moguće stvari koje se mogu dogoditi.
Ja se isto nadam da će taj novac koji centralne banke budu dizajnirale biti dobar, ali eto, ostaje i neka bojazan, pogotovo, kažem opet, zavisi od države do države. Ja ne mogu da zamislim da, ako bi se u Severnoj Koreji dizajnirao takav novac, da on ne bi bio izuzetno moćno sredstvo kontrole, a ne nešto što omoguće inkluziju, već nešto što pojačava pojačava nivo kontrolne nad stanovništvom. Mislim i da bi čak Kina mogla da ide u tom smeru dosta lako. Nadam se da u ovom nekom delu sveta kome smo mi ovako bliži, da bi to ipak mnogo da ode na drugu stranu, a to je strana gde možemo i neke
koristi imati.
Petar
Slažem se, možemo uzeti primeri skandinavskih zemalja, gde vi danas kad uđete u restorane, u Norveškoj, Švedskoj, možete videti natpise da se gotovina više ne prima. To nije ovaj digitalni novac, to je druga vrsta digitalnog novca koji se najviše koristi putem mobilnih novčanika i klasičnih kartica. Ali, sa druge strane, ta društva su spoznala i shvatila da je pozitivni uticaj na društvo smanjivanje keša i smanjivanje crne ekonomije izbegavanja poreza, od onog efekta Velikog Brata, gde banke i određeni ljudi mogu da vide gde vi trošite, kako trošite, vaše sredstva.
Sa te strane isto mislim da i sami ljudi i korisnici postaju više svesni bezbednosti i svojih podataka. Imamo jako dobru regulativu koja tretira bezbednost podataka.
Ako imamo dobru regulativu, i sa druge strane, mogućnosti da utičemo na
neke pozitivne efekte smanjenje crne ekonomije i rasta društvenog
proizvoda po tom smislu, ta kombinacija sigurno sasvim dobra.
Aleksandar
Sad možda malo pitanje off topick, ali, da li misliš da je realno da u nekom trenutku u malo daljoj budućnosti, ne mislim da to može brzo da se desi, da praktično imamo jednu globalnu valutu, ali globalno u smislu da se zaista ne samo koristi kao neki referentni sistem kao što je dolar danas, i kao svetska ili kao globalna rezerva valuta, nego da se zaista svakodnevno u
svim zemljama koristi? Meni je to negde u ovom digitalnom svetu prirodna stvar, jer imamo jedan Internet, imamo engleski koji je praktično postao dominantan jezik globalno. Ljudi iz svih zemalja koriste uglavnom engleski da međusobno komuniciraju, i ne vidim da je to trend koji može da se vrati unazad i negde bi mi bilo logično da u jednom trenutku imamo i valutu, jer postojanje više valuta u situaciji kada se interakcije između ljudi zvaničnih država intenzivira, unosi dosta frikcija, dosta troškova.
Petar
Pa, iskren da budem, ne vidim to u bližoj budućnosti, možda u nekoj daljoj budućnosti, u bližoj ne. Štaviše, imali smo i sličnih inicijativa, ne tako davno. Kad pogledaš broj korisnika facebooka i instagrama, mi smo bili u
stvari jako blizu te globalne valute. Jer Facebook, to jest Mark, je bio veoma daleko odmakao u svojoj ideji da formira Libru, tu digitalnu valutu koja će se koristiti prvenstveno na njegovim mrežama, ali sigurno bi dobila jako brzo i upotrebu u drugim domenima. Kompanije kao Viza i Mastercard su bile i ušle u taj projekat, imale su svoje učešće u tom projektu kroz
vlasništvo nad samom pričam.
Međutim, ta priča se raspala i nestala je jako brzo. Zašto? Zato što nisu dobili podršku centralnih banaka širom sveta. Prvenstveno je bila centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva, koja je bila protiv toga, jer su shvatili da, onog trenutka kad vi uvedite globalnu valutu, nezavisnost centralnih banaka, i njihova mogućnost da utiču na ekonomiju, mogućnost da utiču na monetarna dešavanja u zemlji – prestaju. A jednostavno svesni smo procesa u stvari deglobalizacije, ne globalizacije, i svesni smo mnogih različitosti na našoj planeti, imamo mnogo razvijene zemlje, i nerazvijene zemlje. Da smo na istom stepenu razvoja, to bi, možda, imalo smisla. Za zemlje koje imaju manji stepen svog ekonomskog razvoja, napuštanje svoje lokalne valute je jako opasno, jer onda gubite mogućnost da utiče na krizne situacije, na krizna vremena.
Na primer, Grčka je devalvacijom svoje valute tokom ekonomske krize u Grčkoj omogućila da njena ekonomija prebroditi tu krizu i da krene dalje. Da su bili vezani za evro, to bi bilo mnogo loše u onim istorijskim krizama s kojima se Grčka suočava ranije. Vi devalvacijom svoje valute možete da rešite poprilično ozbiljne ekonomske probleme sa kojom može vaša
ekonomija da se suoči. A kad imate globalnu valutu, vi mogućnost tog monetarnog instrumenta nemate. Mislim da će proći još dugo, dugo vremena da ta ideja zaživi, iako onda imapotencijala, ima neku zdravu logiku kao što si objasnio.
Aleksandar
Petar
Aleksandar
Nezahvalno je prognozirati jer se pravi svet dosta usko meša u poslednje vreme. I neizvesno je šta će im biti, a kamoli šta će biti sa kriptovalutama.
One su se pokazale kao, s jedne strane, dosta nepredvidive, a s druge strane, kao nešto što ipak ovako kad gledaš malo dužu vremensku skalu ipak nekako neminovno napreduje i osvaja nove korisnike, i postoji lep izraz u kriptu, kada si malo demoralisan kretanjem cene i kada ti se rađaju neke sumnje, onda kaže: when in doubt, just zoom out. Dakle, samo gledaj
malo duži vremenski okvir i videćeš da možda situacija nije tako loše. Ja se negde nadam da će ta nastaviti da raste, ja sam veliki optimista.
Sa ovim digitalnim valutama koji će centralne banke izdavati ili bez njih, mislim da nije loše da postoji alternativa, jer i alternativa, ako je u vidu
valuta koje su potpuno nezavisne, koje ne zavise od država, od centralnih banaka, ta alternativa će, ja se nadam, u nekoj meri terati i one koji izdaju novac, da negde pokušavaju da budu što bolje, jer, prosto, žele da pobegne konkurenciju, što je prirodno. Možete konkurenciju pobediti zabranom, što nije baš popularno, i nisam siguran da je sada ni realno, kad
smo došli već dovde dokle smo došli sa kripto industrijom, i kad imamo verovatno negde par stotina miliona ljudi u svetu koji na neki način su uključeni u to ili bar poseduju neke kruptovalute, mislim da zabrana, bar u ovom zapadnu svetu, nije opcija. I mislim da će u narednim decenijama kriptovalute da imaju neku kohabitaciju sa ovim, takozvanim, Fiat valutama,
i mislim da će polako nego da zauzimaju svoje mesto. Moja nada je da će oni terati centralne banke da budu bolje u kreiranju novca i generalno u vođenju monetarne politike da bi ostale konkurentne, jer inače će moći da se dešava kao što se desilo u Zimbabveu da prosto ljudi kupuju Bitcoin po 60% većoj ceni zato što toliko nemaju poverenja u svoju lokalnu valutu.
Generalno sam optimista, za Bitcoin pogotovu, jer mislim su negde već ustoličio kao kriptovaluta koja za svoju primenu, a to je digitalno zlato, realno nema konkurenciju. Postoje potpuno druge kriptovalute kao što su Itirijum, Solana, Kardanu i
tako dalje, koje se bore negde za svoje mesto pod suncem, ali na potpuno drugi način. Dakle, oni se trude da postanu deo infrastrukture budućeg interneta, i ja sam siguram će to tako biti, ali ni za jednu njih ne mogu da stavim ruku u vatru i da kažem: Ova će sigurno biti deo toga, jer još uvek mi tu nije toliko jasna slika, kao što mi je jasna slika oko bitcoina prosto
zbog cene infrastrukture koja za njega stoji. Mislim da će prosto blokčejn tehnologija polako ulaziti u razne segmenta našeg života, a da često toga nećemo biti ni svesni, kao krajnji korisnici toga.
Petar
EPIZODA 02
Blokčejn i kriptografska renesansa
EPIZODA 03
Metaverzum: Više od VRa
EPIZODA 04
Ulaganje u rešavanje problema
EPIZODA 05
Demistifikacija NFTa
EPIZODA 06
Moda u Metaverzumu
EPIZODA 07
NFT Digitalni bar-kod budućnosti
Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama