Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama
Na temu ulaganja u rešavanje problema smo razgovarali sa Janom Koblerom, partnerom South Central Ventures-a i predstavnikom tradicionalnog načina investiranja, ali šta pod time mislimo? Mislimo na ulaganje u nove tehnologije, tačnije u tehnološke startape. Tehnološki startapi popunjavaju rupu ili rešavaju realne probleme sa kojima se kao individue, ili kompanije, suočavamo. Ali kako prepoznati kvalitetan startap i kako znati u koji uložiti? Ostaje pitanje.
Takođe se osvrćemo na Srbiju u kontekstu tehnoloških inovacija i investicija, i pravimo poređenje sa regionom. A kakve sve ovo veze ima sa kriptom i blokčejnom? Sa porastom popularnosti kripta raste i broj kripto startapa koji žele da se probiju i budu sledeći bitkoin. Pa smo sa tim na umu pitali Jana za savet svim startapima na temu kako pridobiti investicije i investitore. Pogledajte epizodu da čujete šta je sve imao da kaže.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Ko barata investicionim fondom?
Ja sam Jan Kobler, dolazim iz kompanije South Central Ventures, mi smo regionalni venture capital fond, fond rizičnog kapitala i ulažemo u tehnološke startape u Srbiji i regionu.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Objasnite nam koncept tehnološkog startap biznisa?
Tehnološki startup je kompanija, grupa ljudi, dvoje, troje, četvoro, koji su prepoznali na tržištu da postoji potreba za nekim proizvodom i servisom koji možda već postoje na tržištu, ali se radi na način koji nije efiksan, koji je preskup, predugo traje, i jednostavno ta grupa ljudi prepozna da bi mogli da digitalizuju određene procese, ili nekim softverom koji sami napišu ili novim hardverom, ili kombinacija softvera i hardvera.
Da mogu da uzmu problem koji postoji na tržištu i adresiraju ga na efikasniji način.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Na koji način su tu uključeni investicioni fondovi?
Postoji više različitih izvora kapitala koji investiraju u rane faze tehnoloških startapa, i definitivno mi nismo jedini, mi smo jedan od tih izvora. Na primer, ono kada mi volimo da investiramo jeste kada firma ima razvijen proizvod i ima nekakvu potvrdu na tržištu da ovo neko želi, da nekome rešava problem, i to se najlakše manifestuje u tome da je neko spreman da plati.
Postoji određeni put koji treba da se desi u kompaniji da bi došla do toga, i tu postoje drugačiji, ili čak rani izvori finansiranja. Postoje razni grantovi koji konkretno Fond za inovacionu delatnost deli, postoje takozvani biznis anđeli, poslovni anđeli, pojedinci koji investiraju malo manje svog kapitala ali ipak su spremni da prihvate viši riziko i ranije se upuste u neku takvu avanturu sa kompanijom. Mi dolazimo negde u malčice kasnijoj fazi koja je još uvek jako rana, ali ipak u fazi gde je proizvod gotov, vidimo da radi, gde je tehnološki rizik donekle smanjen i mi ulazimo u fazi gde preuzimamo komercijalni rizik. Uđemo kao suvlasnici u kompaniju i onda sa dodatnim kapitalom i znanjem, mrežom ko-investitora ili klijenata omogućujemo toj kompaniji da ubrza svoj komercijalni put.
Više mane su kompanije koje nisu samo regionalno ili lokalno usmereno nego stvarno pokušavamo da podržimo osnivače koji imaju globalni ambiciju, gađaju globalnu nišu, žele da budu najbolji na nekom globalnom tržištu i da su im klijenti i domet globalan, i takvih stvarno postoji dosta u Srbiji. Od timova koji smo mi podržali, dosta tih ljudi se vratilo, ili su rođeni ili školovani negde u inostranstvu, Zapadna Evropa, Amerika, i onda su se vratili ovde.
Poznaju tržišta koja su razvijenija i veća a sa druge strane imaju ovde neku svoju mrežu, tako da su uspeli da povežu najbolje od oba sveta – ovde imaju kompanije i zaposlene a uslužuju klijente koji su, Zapadna Evropa, Engleska, Amerika,…
Pitanje
Odgovor
Jan K.
U poređenju sa zemljama regiona, gde se Srbija nalazi u domenu inovacija?
Kada uporedimo Srbiju sa regionom, mislim da je ogromna prednost koju Srbija ima jeste to što je IT zajdednica po mom znanju i mišljenju, počela da se razvija početkom 2000-ih godina, pre nekih 20 godina, i to su više manje bile kompanije koje su se bavile uslugama i sarađivale su sa velikim globalnim sistemima poput CISCO, Adobe, Microsoft, tako da su na taj način te kompanije stekle mnogo znanja kako se prave proizvodi, kako se vode određeni procesi u većim sistemima, kako se prave odluke i to je bila ta baza koja je stvorila preduslove za stanje na tržištu koje mislim da imamo danas, gde imamo jako interesantan balans, postoje kompanije koje se bave uslugama ali postoji i veliki broj ljudi i timova i osnivača kompanija koji prve sopstene proizvode, to je na neki način izazovnije, moraš da prodaš to nešto svoje, i dolaze sa drugačijim setom izazova i problema, ali to što je krenulo da se dešava pre 20 godina je stvorilo te uslove.
Mislim da je u drugim zemljama u regionu toga bilo poprilično manje, nema toliko te kritične mase, a sa druge strane, možda je bilo u nekim određenim situacijama malo više kapitala, pa je taj kapital ubrzao. Mislim da to što se u Srbiji nikada nije sipala ogromna količina kapitala u startapu i tehnološke inovacije, organski više raste, i to pravi ceo eko sistem izuzetno
robusnim i rezistentnim na šokove. Što se danas dešava u svetu, na finansijskim tržištima generalno, mnogo je teže od početka ove godine za neki startup iz Engleske, ili Nemačke da dođe do svežeg kapitala i to stvara kompanijama na tim tržištima velike probleme.
Oni su naterani da ulaze u neke otpuštene organizacije i sve što dolazi sa time. Sa druge strane, startapi u koje smo i mi investirali i nismo investirali, su izuzetno rezistentni na eksterne šokove jer nikada nisu bili u zoni komfora, uvek su bili u situaciji gde se bore protiv nekoga ko je veći i jači, ima više finansijera i resursa, a ljudi su na to navikli i sve kompanije u koje sam ja sa Fondom investirali i podržali, svi imaju veće konkurente sa kojima se jako respektabilno bore na globalnom tržištu i to sve ide nekom svojom dinamikom. Tu rezistentnost vidim kao jednu od najvećih prednosti domaćeg ekosistema.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Kako izgleda poslovanje sa digitalnim proizvodima?
Mi smo svesno odlučili da investiramo i podržavamo prvenstveno kompanije koje radi neki softverski proizvod. To su raznorazni alati koji digitalizuju i uvode neku pametnu automatizaciju u određenim procesima kod njihovim klijenata. Skraćuju vreme, povećavaju transparentnost i omogućavaju uštedu novca u određenim procesima. To su tri glavne prednosti. Jako smo fokusirani na kompanije koje prave softverske proizvode u različitim industrijama.
Te industrije variraju, podržali smo par kompanija koje rade u poljoprivredi, kako sad to, digitalno i poljoprivreda, kako se to spoji, a mi imamo jednu fantastičnu kompaniju, zove se Agremo ovde u Beogradu, koja na bazi ili dron snimaka iz dronova, ili snimaka iz satelita, omogućava velikim farmama i farmerima da znaju na koje delove njive da se fokusiraju sa određenim tretmanom, gde da prskaju ovo, gde nešto drugačije. Poljoprivreda je sad na tom nivou, nije više njiva nego određeni kvadrat se možda ponaša drugačije od mesta 10m udaljenog od tog. Tako da to je neki praktičan primer vrednosti aplikacije koje naše firme, iako zvuči apstraktno, rešavaju realne probleme.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Šta je budućnost takvog poslovanja?
Ja bih rekao da se u jednom delu ta vrsta investiranja gde smo mi prisutni u neke nove tehnologije, u neke proizvode koji su inovativni, da može da se razvija u neki pravac takozvanog crowd fundinga, te platforme već postoje i to su platforme koje mogu dati i nekim neprofesionalnim investitorima ili učesnicima u tržištu koji imaju neki afinitet do tehnologije, da podrže projekte koji su ili njima bliski ili gde vide da postoji potreba i uspeju da se identifikuju sa načinom ili ekipom koja rešava taj problem, i to su raznovrsni proizvodi, od bicikala do stočića do elektičnih trotineta, a nemaju finansiranja za svoj proizvod, mogu da predstave taj proizvod i preko platforme, odnosno web sajta, da prikupe kapital, novac, pare od običnih ljudi koji nemaju toliko uvida u finansijski sektor, ali sa druge strane im se sviđa proizvod i žele da ili investiraju ili budu prvi kupci, na taj način finansiraju razvoj proizvoda, i to omogućava spoj novih tehnologija i proizvoda sa širom populacijom koja ima neki afinitet do tehnologije. Mislim da je taj crowd funding jedan od, neću da kažen pravac u kom to ide ali definitivno nešto novo što se dodaje i što omogućava nekoj široj publici da bude prisutna u tom tipu investiranja.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Na koji način pokretači digitalnih investicija mogu da dođu do vaše investicije
Ja bih savetovao svakom, ili pojedincu ili timu koji želi da razvija neki svoj digitalni proizvod, softver, kombinacija softvera i hardvera… Ovde lokalno a i šire, u regionu, postoji puno konferencija, događaja i mesta gde se skupljaju takvi i slični ljudi. Problem koji ja često vidim kod mladih timova jeste da se zatvore u sobu i rade na nečemu nedeljama, mesecima, možda
godinama, i misle da, rade na nekom proizvodu u koji su se zaljubili i razvijaju do beskonačnosti, a sa druge strane zaborave da pričaju sa potencijalnim klijentima, ostalim osnivačima koji su u sličnom ili nekom drugom prostoru, i da razmenjuju iskustva i izazove, ne pričaju sa potencijalnim investitorima, i zaborave da komuniciraju.
Zatvore se, osećaju se sigurno u kancelariji, razviju svoj softver koji ponekad nema dodirnih tačaka sa nekim realnim problemima, realnim klijentima. Ja bih savetovao tim timovima da konstantno proveravaju i vetuju tu svoju ideju, da testiraju, pričaju sa što više ljudi. Naša vrata, kao fond, su uvek otvorena za takve ideje, i možda neko ko će doći kod nas, nećemo odmah pričati o investiciji, nego taj tim pokušati da usmerimo, i to već radimo sa mladim ekipama; šta bi trebali da rade, na šta da vode računa, na koje tržište bi bilo pametnije da se usmere.
Pitam se da li mi imamo pravo na taj načim da ih usmeravamo, a mi možemo kroz svoju prizmu i kriterijume da dajemo takav feedback i tu povratnu informaciju. Svakako bi moj savet bio da se izađe iz kancelarije i sobe gde se to pravi, da se priča sa kolegama, vanjskim svetom, klijentima, i na taj način se dobije feedback i ubrzava put od tačke A do tačke B i konstantno koriguje taj put ili proizvoda, ili biznisam u kom treba da se kreće.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Gde i kako se možemo edukovati o ovoj temi?
Postoji par coworking prostora gde se skupljaju ti ljudi, a jedno mesto gde je dobra polazna tačka za sve domaće startape jeste Fond za inovacionu delatnost, tu blizu na Zvezdari, tu i inkubator postoji, ja mislim da svaki mladi preduzetnik koji dođe na to mesto će jako brzo da dobije osnovni set informacija na bazi kojih će moći da krene.
Pitanje
Odgovor
Jan K.
Prema vašem mišljenju, šta je potvrda da će jedan startapprojekat biti plodonosan?
Pa negde mora da se krene, i to je polazna tačka, svaka takva nova situacija ili novo poznanstvo ili događaj je verovatno jedna soba iz koje vode tri nova vrata, i iza jednih postoji neka prilika. Onda ideš iz sobe u sobu, i u svakoj sobi saznaš nešto novo, dobiješ novi izazov, ali kad ga prođeš, saznaš nešto što ti je ranije, pre nedelju dana ili pola godina bilo nezamislivo.
Nema tu nikakve garancije, ali ako se ne proba, onda nema ništa.
Ja stvarno, vidim, postoji lokalno na tržištu, šta su ti resursi i kako može da se krene – grantovi, grantovi su prvi neki resusrsi, od par deset hiljada eura, koji se dodeljuju u okviru Fonda za inovacionu delatnost i to je neka polazna tačka, i onda drugi momenat koji će da se desi, treba da se priča sa potencijalnim klijentima, i od 10 potencijalnih klijenta, možda će osnivač da naleti na nekoga ko će da kaže; okej, ovo je interesantno, ja ću da izdvojim neke pare i resurse i da finansiram jedan deo tog prizvoda jer to će meni da reši problem, a ti ćeš imati prototip koji će da radi, i sa tim krećeš u neku sledeću fazu, i nađeš još dva klijenta koji će da plaćaju, i to je jedna kugla koja krene da se kotrlja i postaje sve veća i veća, naravno ne uvek, ali postoji mnogo načina koji su možda malo više gerilski u početku ali onda dobiju svoju formu i oblik.
EPIZODA 01
Osnove blokčejna i njegova evolucija
EPIZODA 02
Blokčejn i kriptografska renesansa
EPIZODA 03
Metaverzum: Više od VRa
EPIZODA 05
Demistifikacija NFTa
EPIZODA 06
Moda u Metaverzumu
EPIZODA 07
NFT Digitalni bar-kod budućnosti
Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama