Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama
Šta je to NFT? Ako pitate naše stručnjake, Dušana Zicu i Vasilija Milnovića, to je proizvod kao i svaki drugi. Ima svoju publiku, može ponuditi određena rešenja, ili čak služiti kao kolekcionarski primerak. Kao primer za to možemo dati određene Marvelove stripove koji, kao kolekcionarski primerci, nisu dostupni široj javnosti u fizičkoj formi ALI se mogu naći u NFT formatu.
U ovoj diskusiji se dotičemo metauniverzuma, igrica, stripova, književnosti, i umetnosti kao celine. Pričamo o tome šta sve može imati “digitalni barkod” i biti NFT kao i kako hiperprodukcija digitalnog sadržaja utiče na traditionalnu književnost. Zapitali smo se i da li je neophodno prihvatiti promene i tehnološke inovacije, kao i kakva je buduća povezanost igrica sa blokčejnovima? Sve u svemu, dobrodošli u demistifikaciju NFTa.
Pitanje
Ko je svoje znanje implementirao u gejming i NFT?
Odgovor
Vasilije M.
Moje ime Vasilije Milunović, po struci sam doktor književnih nauka a po afilijaciji vodim centar za nauku u univerzitetskoj biblioteci, a to znači da se bavim projektima iz oblasti nauke i kulture koji najčešće podrazumevaju inovacione tehnologije, Odnos književnosti i umetnosti prema inovacionim tehnologijama i obrnuto, inovacionih tehnologija prema umetnosti, je nešto što me u teorijskom smislu zanima i to je područje koje postaje polako opsesivna tema određenih žanrova književnost i to je nešto što u teorijskom smislu je veoma dinamično i veoma zanimljivo meni lično.
Odgovor
Dušan Ž.
Ja sam Dušan Žica i poput mog sagovornika dolazim iz tog nekog književnog sveta, to jest studirao sam opštu književnost, međutim završio sam radeći kao copywriter i kreativni direktor advertisinga agencijama, nešto malo jače od decenije, da bi se na moju veliku sreću orijentisao u industriji za proizvodnju video igara, tu sam radio, bavio sam se marketing i radio sam kao pisac i kreativni direktor određenih video igara. Sada radim kao direktor jednog malog NFT blokčejn startapa ovde u Beogradu i bavimo se baš interaktivnom trans-medijom, spajanjem literature, stripe, video igara sa tim novim tehnologijama.
Odgovor
Vasilije M.
Kaži mi, Žica, kako ti zamišljaš a i kako u praksi doživljavaš spajanje stripa, pre svega, a onda sekundarne književnosti, sa konkretnim tehnologijama u tvom poslu? Dakle konkretno vezano najviše za NFT.
Odgovor
Dušan Ž.
Pa sad, prvo spominjemo stripove u NFT, to su Marvel i DCi otvorili već priču negde sredinom prošle godine kada su krenuli da raise-uju te prve brojeve kultnih nekih stripova koji sad koštaju desetine hiljada dolara u fizičkoj kopiji, kao NFT proizvode kako da kažem, limitirana serija i sad će ih samo izbaciti, nikada više i onda nadajući se da će to za 10, 15 godina držati vrednost poput ovih fizičkih kopija. Mi radimo nešto potpuno drugačije, nismo takav niti možemo sa time da se merimo…
Odgovor
Vasilije M.
Ja sam pronašao na na jednom blogu komentar na tvoje NFT-ove, gde kaže da je tvoj rad Sikstinska kapela u toj oblasti.
Odgovor
Dušan Ž.
Pa dobro nije to moj radi, ja pišem i smišljam. Dragan Jovanović, Gagi, on crta, moj drugar i kolega dugogodišnjii onaj Bubnjar Vendor i još imaš dvojicu artista koji se baš bave stripom, jedan crta, drugi boji, ja pišem scenario i bavim se kreativom i direkcijom sa njima, ali znaš koja fora, ukratko da se demistifikuju te nove tehnologije NFT-a, sve što je proizvod, sada je knjiga proizvod, strip je proizvod, video igra je proizvod, sve će to za koju godinu biti bazirano na nekom blokčejnu, biće vezano za nekakav bar kod digitalni koji u sebi sadrži log svih promena korisnika tog predmeta do tada, to je NFT, da simplifikujemo stvari, sve što je sada što postoji – ti strip možeš kupiš u digitalnom formatu, odavno možeš da kupiš, da “rentaš” film, sve će to sada biti deo jedne nove mreže koja se trenutno izgrađuje, tako da nije to sad kad ljudi… sad to, blokčejn, ja se nikada nisam bavio time do pre godinu dana i onda nekako prvo meni kad kažeš: pričaćemo o NFT-u, meni to bilo odvratno, neću da se bavim tim kolekcijama, to mi je sve ružno, besmisleno, koliko god nekom pare to donele, nekako taj “hajp” je prošao, sad da će da se grade platforme i proizvodi i za pet, šest, sedam godina, velika tranzicija ka tome ide, barem to su neka očekivanja.
Odgovor
Vasilije M.
Meni je zanimljivo kako je, recimo, SF književnost uspevala da prepozna trenutak i pre koliko godina su određeni motivi, koji su tada bili samo književni motivi, zapravo živeli, naročito u pogledu metaverzuma. Sam termin dolazi iz književnosti, od jednog zaista genijalnog pisca, Neal Stephenson-a – Snow crash, to je ja mislim 1992 objavljeno – u njegovoj verzije je metaverzum u stvari jedna distopija gde ljudi su primorani da žive, zovu se gargojli, u virtuelnoj realnosti kojom upravlja zla kompanija…
Odgovor
Dušan Ž.
Nije li to sadašnjost?
Odgovor
Vasilije M.
Upravo to i mislim, najveće kompanije dolaze do, žele da budu pioniri u toj oblasti i sada samo čekamo
momenat univerzalnog metaverzuma o kome piše Neal Stephenson, dakle sada još uvek postoje
zasebne platforme,i ti ne možeš sa jednim avatarom da ideš po raznim platforma – onog momenta kada
kada te Sea Pass kompanije smisle kako da se ide sa jednog na drugi, to će biti onda baš potpuni SF.
Odgovor
Dušan Ž.
Pa da, tu će se malo razbiti, kako ja mislim, ta romantična vizija blokčejna, da je sve decentralizovano, čim te sve kompanije, sad su već su umešane u to, to će sve biti… Ali ja iskreno, i dalje ne mogu da zamislim to što stalno kažemo metaverse, metaverse postoji odavno, nemaš većeg metaverse-a od World of Warcraft video igre, gde je bazirana na Blokčejnu, da neko iz iste igre može da proda neki ajtem i da preuzme…
Odgovor
Vasilije M.
Pa da, čitao sam intervju čoveka koji je Etherium, njemu je poslužio World of Warcraft kao inspiracija, između ostalog.
Odgovor
Dušan Ž.
??? chat je metaverse, da ti s nekim koji je na nekom drugom delu sveta, komuniciraš skriveni iza nekog avatara, makar bio samo tekst, neće se stvari promeniti, samo će se menjati načini imerzije u to – sad će sve više VR-a, sad je Xbox izbacio novi njihov VR, sad će Meta da izbaci svojevremeno, čim se standardizuje da tehnologija budi dovoljno jeftina, kompatibilna i mala da može za 100, 150 dolara svako da kupi na svetu i da je nosi, da je skine, ne sad da furaš kompjuter ili one velike stradalone – VR headset-e, tad će nekako uskladiti to, napraviće se nekakav sistem da kompanije, velike korporacije ko je sad ulažu u to mogu među sobom da se uvezuju.
Odgovor
Vasilije M.
Ima na tu temu, recimo, aktuelna knjiga, Jennifer Egan je autor, ona je dobitnica pulicerove nagrade, znači vrlo ozbiljna američka spisateljica, sad joj je izašla knjiga *the Candy House* koja se bavi upravo time, u stvari u toj knjizi ti aplouduješ svoju sopstvenu memoriju na Cloud i knjiga se u stvari bavi privatnošću i sad pričamo Meti – to je kompanija koja ima ogroman problem sa tim i opet iz književnosti dolazi nešto što je zapravo postojano u stvarnosti. Koliko misliš da će tu da ima prostora za određene subkulturne aktivnosti koje bi možda bila revolucionarne ili misliš da ne postoji?
Odgovor
Dušan Ž.
Subkulturne aktivnosti moraju da postoje jer time se vrši segmentizacija i individualizacija ciljne grupe ljudi koji su tu i moraš nekako svakom ko se loži na sve da mu daš da bude unutra. Ajde mu izmisliš gomilu novih adiktivnih zajebancija i da onda nekako, u revoluciju, ja iskreno sumnjam u neku revoluciju, jer čovečanstvo ide u istom smeru od kad postoji.
Odgovor
Vasilije M.
Od kad su uništili avantgardu.
Odgovor
Dušan Ž.
Da, ali smatram da nekako u količini digitalnog sadržaj koja je sad ogromna koji će se nekako povećavati sve više i više naravno i sve više će biti vezana, mislim da će nekako čak i fizički svet dosta biti uvezan sa time. Velika perspektiva blokčejna, ili NFT-a, jeste čuku gejmifikacije nekakvih stvari u praktičnom digitalnom uvođenju stvari koje su fizičke, materijalne, sa kojima se trguje, koje se koriste i tako to.
Odgovor
Vasilije M.
Teško da će biti kompletan VR, nego pre AR, odnosno proširena realnost je nešto što će verovatno biti mnogo više…
Odgovor
Dušan Ž.
Sigurno, u loyalty programima marketinškim, u entertainment industriju, u edukaciji pre svega u simulacijama raznoraznih stvari to ste koristi. VR se koristi odavno, AR se koristi, ja sam prvi AR print oglas imao za Mercedes pre 12 godina, X tih neki komercijalnih AR-a sam radio, i video igara ima dosta.
Odgovor
Vasilije M.
U toku ove Korona krize, one ne da nisu zapale u krizu nego su napravile novi break through, tako da je zarada praktično kao svi ostali zajedno. Meni je interesantno kako recimo, i obrnuti proces, kako nove tehnologije utiču na određene kreacije u oblasti umetnosti, generalno, pre svega književnosti. Recimo, već sada u aktuelnoj produkciji od prethodne recimo tri godine, naročito u Americi, to je opsesivna tema SF-a, naročito metaverzum, ali recimo postoji jedna podtema farme servera, jer ako ako pretpostavimo da ćete Sea Pass kompanije da dobiju na važnosti, a sigurno hoće, mi recimo u našem regionu imamo jednu koja je ogromna i koja je praktično jedna od najvećih na svetu, u Istri je centrala, a koliko te farme servera će morati da se šire i samim tim kako to utiče na globalno zagrevanje, na primer, na neke probleme, da kažem svetske, koji nemaju veze konkretno sa tehnologijom i to je nešto što jako živo u književnosti generalno sada, postoje čitavi romani koji se samo time bave.
Odgovor
Dušan Ž.
Znaš i sam, od Žila Verna, od likovog putovanja na mesec, a ovamo ti književnost prikazuje u nekom trenutku šta će se desiti. Nekako jeste to oduvek i taj cyberpunk koji sad mi praktično živimo.
Odgovor
Vasilije M.
Pogotovo što je u Aziji neoromanser, u Japanu mislim potpunosti,…
Odgovor
Dušan Ž.
Ne, ja kapiram tamo je sad to oni 1000%, ali šta znam to je proces koji prati komercijalizacija svega što postoji i bavim se tim stripom,… šta može da bude, mogu ti DAO modeli poslovanje da budu zabavni jer je to trenutno jedan od tih hukova za taj web3, blokčejn, osnivanje tih kompanija. Pojavljuje se gomila nekih malih kompanijica, Art Studio, šta god, koji praktično prodajući neke svoje tokene ili te NFT predmete sponzorišu neke veće projekte kroz te osobe koje u startu hoće da im priđu i da ih podrže.
Ceo NFT, moje viđenje, nisam sad neki bog zna kakav stručnjak za to, godinu dana se bavim time, ali 100.000 milionera se pojavilo u poslednjih četiri godine, ljudi koji su zaradili novac vezani za blokčejn tehnologiju i jedan i onda sam opet oni ne mogu ni da trošei pare kako se troše pare normalno, poreske tu regulacije su onako klizne i ono blokčejn se koristi za ozbiljno pranje novca i prebacivanje i manipulacije,i onda nekako ti ljudi nisu ni mogli da troše pare, hajp je nastao vrlo brzo, u poslednje četiri godine to je eskaliralo, on se pojavio kao NFT – non fungible token, znači da imaš ograničen broj nekakvih digitalnih proizvoda, predmeta, objekata, čega god, crteža, sve može da bude NFT.
Čemu god da odrediš taj digitalni barcode koji u sebi nosi log, zapis šta se dešavalo s njim, kako se on menjao, da li se spajao sa nekim drugim, koji ga je wallet bio vlasnik, koji su mu određene cene, možeš da pratiš kao kad bi recimo kupio knjige u knjižar, i ja je kupio pa onda je ti kupiš od mene, pa prodaš nekom petom, i onda ta knjiga na kraju ima informaciju ko je sve… učestvovao… i onda neku spoji tu knjigu, kolekciju nekih knjiga pa onda sve zajedno dobiju neki novi broj gde se sve to prati i onda ti imaš to dostupno online, najbazičnije rečeno i onda sad to što se tiče, ljudi su krenuli da kupuju nešto zbog hajpa – neko kupi nekog glupog majmuna, ko je ružan, beskoristan, nema nikakav smisao to u virtuelnom i realnom svetu nema veze sa umetničkom vrednošću najmanje, idejnom šta god.
Međutim, sad to neko hajpuje, neki influenser, jedan, drugi, treći, peti milioner se pojavi s tim, zalepi ga kao svoju Twitter profilnu, sličicu i i onda, ne znam, krenu svi da kupuju to i onda ti majmuni i ostale zezancije koje si kupio za stotine hiljada dolara sada vrede po 100, 200, 300 dolara u toj njihovoj realnoj vrednosti. Postoji x influensera koji pričaju o tome kako hoće da ga proda, može ga proda za 200 dolara.
Slika ne može da izgubi tako vrednost. Ti se baš baviš teoretskim proučavanjem, kako tebi deluje, da li hiperprodukcija digitalnog sadržaja može da ugrozi ili kako utiče na književnost, cenu, na izdavaštvo, da li će jedno i drugo pretrpeti neke fuzije zajedničke?
Odgovor
Vasilije M.
Da. Utiče mnogo u svetu, čini mi se još uvek mnogo više nego kod nas, ali polako i kod nas taj čitav proces odpočinje i meni se čini da će, ukoliko želi da preživi, klasična printana stvar ona će morati da se prilagođava. Tamo gde radim imamo jedan uređaj koji se zove magic box, kada imaš oštećenu knjigu ili retku knjigu koju ne možeš baš tek tako da pristupiš njoj, nju staviš u magic box, naravno ona je digitalizovana, i onda listaš na touch screen-u tu knjigu. Imamo ogromnu količinu studenata i to je zanimljivo što su mlađi, to su više zainteresovan, koji se bave tim a takođe i mladih istraživača. Nisam
siguran da neće biti promene, naprotiv mislim da će biti i u tom smislu mislim da će printane stvari biti u budućnosti jako skupe jer će biti ekskluzivne a da će biti digitalno nešto što je norma. Postoji recimo na Kolumbija univerzitetu, biblioteka univerzitetska je bez knjiga, to je biblioteka bez knjiga.
Odgovor
Dušan Ž.
Ne može da plane kao Aleksandrijska, imaš backup.
Odgovor
Vasilije M.
Možemo da gledamo i sa te strane ali mislim da će ozbiljnih promena da bude. Gomila mojih kolega gleda negativno na čitav taj proces a i oni su nekako baštinici Hajdegerove tvrdnje da se tehnicitet preuzeti sve prerogative humaniteta i sad kad to pogledaš, recimo savremeni teoretičar Mihajlo Epstein kaže, sport svih ideologija će biti rešen pobedom videologije, naravno taj trend postoji i on je ozbiljan ali sa druge strane inovacione tehnologije su deo bilo kog ozbiljnije naučnog projekta ili projekta iz oblasti kulture i nemoguće je više i dobiti neki značajniji projekat a da on ne podrazumeva neku vrstu inovacione tehnologije.
Mislim da će u budućnosti ipak promena da se desi, i ne samo to, mislim da će biti velike generalno promene u pogledu bilo kakvih centralnih institucija, pa na primer, centralnih biblioteka ili centralni finansijskih institucija i tako dalje. Mislim generalno da će tu biti velikih promena u budućnosti, i da smo mi sada na početku tog novog sveta, u stvari, naš svet se urušava pred našim očima i mislim da je to sada upravo taj trenutak.
Odgovor
Dušan Ž.
Pa u principu, fakat, dešava se i ja recimo i dalje nisam, iako se bavim ovim na dnevnom nivou, što sa stvaralačke strane, što sa poslovno organizaciono marketinške strane, produkcijske, nekako ja i dalje nisam kupio nijedan NFT. Ja imam wallet da bih čekirao da li radi i da bih prosto bio upoznat sa tehnologijom ali, recimo, i dalje impulsivno kupujem knjige, stripove, hoard-ujem kući 50 nepročitanih knjiga
Odgovor
Vasilije M.
I ja.
Odgovor
Dušan Ž.
Jednog dana moći ćemo da prodamo za bogatstvo.
Odgovor
Vasilije M.
Nisam siguran kako ćemo, kako će recimo moja ćerka koja je šesti razred, nisam siguran koliko će to njoj biti zanimljivo, nama još uvek jeste, sad više kupujem stripove nego knjige ali čitavoj toj novoj generaciji, nisam siguran koliko će to njima biti opsesivno ili zanimljivo.
Odgovor
Dušan Ž.
Ja imam jednog klinca koji ima sedam godina ali ja sam njega već indoktrinirao i njemu je zabavno. Ali poješće njih sve što se dešava. Znaš koja je fora sa knjigom, knjiga je proces, knjiga iziskuje volju, vreme, fokus, koncentraciju i to je nešto nama koji smo odrasli s tim, kao što sam odrastao sa loptom ili nekim autićem ili video igrama, mi kao klinci smo imali video igre, ali nije bilo nešto instant, sad ću da uskočim u telefon od roditelja i da se isfleširam dopaminom pet minuta i vratim se lud – osvojio sam ono univerzum.
I onda nekako klasični mediji ne mogu da pariraju tome po adiktivnost i brzini percipiranja, imerziji koja je instant svuda ali kompletna produkcija se fokusira nažalost na, fokus.
Odgovor
Vasilije M.
Jeste, ja vidim to u projektima i nauci, ti sada kad imaš digitalizovane materijale, to više nije dovoljno, oni moraju biti OCR-ovani, moraju da budu tool-ovi određeni koje će naučnik da koristi i koji će mu u stvari biti, mnogo više će mu pružiti od od klasičnog iščitavanja, hvatanja teza i tako dalje. Mladi naučnici zaista koriste te digitalne tool-ove, i zbog toga ja sam, za razliku od većine mojih kolega, ja sam vrlo skeptičan prema tome da će sve da ostane isto i da će da se štampaju beskrajno publikacije i tako dalje.
Odgovor
Dušan Ž.
Recimo, sad da potegnemo pitanje, baš kad pričaš o alatima, postoje AI alati sada koji su baš popularni u ovom trenutku, za generisanje art-a, jer koristim recimo dva i čak sedim sa četvoro mojih crtača svaki dan u kancu i oni odlepljuju šta AI tu izbacuje. To je recimo kao onaj midjourney, ti odeš na discord i imaš neki kanal, platiš im tamo 10, 20 dolara mesečno i onda se ti kucaš određene opise određenih scena i on ti izbacuje, AI ti generiše slike. Sad ti stilski možeš da usmeravaš,možeš sadržajem koji si tu naveo, bukvalno što bolje opišeš to ćeš bolje dobiti, I onda možeš da praviš različite interakcije i varijacije na to, i onda recimo ti kad na nekih ponuđenih par koncepata, crteža – na to što si ti upisao dobiješ recimo ne znam 4, ti od tih 4 možeš da napraviš recimo 200 varijacija, onda odabereš nekih pet crteža koje ćeš opet on da ih ispolira, da im sredi svetlo, demo rezoluciju podigne, i na kraju ti dobiješ sjajan koncept art.
To ne može da bude finalni proizvod smislu, može da bude slika, postoji lik koji strip napravio tako, svaki panel u stripu mu je izgenerisao, kucao izgenerisano je u midjourney-u i čovek je objavio i štampu, strip izbacio, i to je baš ono iz iz AI tool-a, da ti dođeš u fizički proizvod, lik izkucao, ispisao priču… (Vasilije:) i to kreativno… i sam je primenio, nije imao nikoga ko mu crta nego mu je kompjuter izgenerisao art za strip.
Odgovor
Vasilije M.
Onog momenta kada je Deep Blue pobedio Garija Gasparova, tu počinje kraj i postoje naravno i za generisanje teksta gomila programa, naročito je to uzelo maha u scenarijima, mada generalno za tekstove. To u budućnosti ugrožava generalno humanistiku, humanistika danas zbog različitih naučnih pravil, impact faktora, i tako dalje, u ozbiljnom je problemu već samo po sebi, i mi recimo najviše radimo, kada dobijemo neki projekat, najbitnije nam je da radimo radionice za naučnike iz humanističkih nauka, bitnije nego ovi iz prirodnih i tehničkih, zato što su oni uvek željni novih saznanja i mogućnosti, a ovi po prirodi stvari dobijaju to. Međutim, ono što mašina još uvek ne može, to je ona ljudska emocija… (Dušan:)
Ne boli je… Pitanja duše, iako i tu postoje gadne stvari koje se rade, ima par dobrih romana na tu temu ali još uvek nije moguće pokazati čistu emociju bez klasičnog… Pa ne možeš, pisanje, ja sam prvo skeptičan sa pisanjem, postoje razni alati za za proceduralno generisanje scenarija za video igre, masovno se koristite alati recimo za pisanje sadržaja na internetu, contenta, imaš da iskucaš i bukvalno za pet minuta dobiješ blog post, koliko hoćeš blogova, izvuče ti sve to, ali nekako je mislim da je neki paterni, recimo holivudska industrija, kako funkcioniše – funkcioniše po paternima, sad da li je to Cambell-
ov, …, da li jedno, drugo, treće, peto, sve se to vodi u standardizaciju pisanja. Mislim da će donekle taj način, taj tip literarnog dela moći da izgeneriše robot, jer nisu bog zna sad ovih scenariji mnogo bolji, po kojima se snimaju blokbasteri od toga što može jedan AI da izgeneriše. Visprenost ljudskog duha, humor,
ironiju, metaforu – ono što čini suštinsku apstraktnost umetničke vrednosti jednog literarnog teksta… (Vasilije:) Dodir duše… sad i određuješ vrednost literarnog teksta, dve i po hiljade godina aktuelna stvar koju niko ne može da ima konkretno odgovor, koliko se škola pojavilo koje različite stvari stavljaju u fokus, nekako to je uvek, stvar je amorfno, stvar je epohe, stvar je prosto do koliko ti ljudi dođeš sa tim što si uradio, preveliko je da bi to sad moglo da se, ali ovo komercijalno, mislim da to… (Vasilije:) Funkcioniše… će raditi, da će komp da ga skocka.
Odgovor
Vasilije M.
Tu se sad vraćam, ja sam pomenuo namerno avangardu, pitanje je koliko će tu sad biti mogućnosti za jednu zdravu, pravu pobunu. Vrlo sam skeptičan unapred, jer jer avangarda je zadnji praktično pokušaj da se ukine institucija kulture kao takva, da se zidovi sruše, muzeja, galerija i da se umetnost izlije u stvarnosti i praktično da se napravi jedno neograničeno umetničko delo.
I sad mi imamo prvi put tehničke mogućnosti da se to dešava, ali tim tehničkim mogućnostima teško da mi upravljamo nego upravljaju razne fluktuacije novca i sad je tu momenat, čini mi se da se establishment prvi setio u stvari da iskoristi određena avantgardna rešenja i tool-ove, i i avantgardne vizije za nešto što u stvari njemu odgovara, to onaj proces kooptacije, usisavanje u svoj interes.
Odgovor
Dušan Ž.
Misliš prebacivanje ogromna količina novca sa jednog na drugo mesto, na blokčejnu, da možeš da znaš tek tako, ko šta, gde, kako…
Odgovor
Vasilije M.
Tako je, e sad koliko tu, taj na primer web3.0 ili neki naš blokčejn, ili neki naši serveri koji prave naš internet, mogu da budu pobuna protiv takve jedne mašinerije je i koliko se toga biti kao nekakve enklave slobodne, ili će jednostavno sistem usisati sve.
Odgovor
Dušan Ž.
Pazi, sad kao što imaš sad dark web, šta god to značilo ali, u principu možda ćeš da imaš neke frakcije koje se koje hvataju nekako određene pozicije unutar tog sistema, i mislim da suštinski kontrapunkt tome, nekakva avantagardna revolucija može da bude samo potpuno skidanje sa digitalnog sistema, bukvalno smatram da je jedina borba protiv toga kontrolisana upotreba i konzumacija toga i to je ono što ja ću svojoj deci se truditi ceo život da…
Odgovor
Vasilije M.
To je zanimljivo, ti kao neko ko je skroz u tome, u stvari imaš krajnje konzervativne konzervativne…
Odgovor
Dušan Ž.
Naravno, pa poludim i ja kad igram 5 sati video igre, a ne moje dete posle dva sata, dopaminske krize, krene da poludi kao da ne postoji tog besa koji jedna igračka možda izazov kao kad mu posle 20 minuta otmeš telefon iz ruke. Toliko to angažuje mozak, toliko ga izloži, toliko ga dopaminski napuni.
Odgovor
Vasilije M.
To je u savremenoj filozofiji, Jirgen Habermas, to zove suštinski razum, suštinski razum je jedan termin koji predstavlja u stvari čoveka koji ima jedan objedinjeni pogled na čitav život, sinkretičan, život, religij, moral, umetnost, dakle sve posmatra kao jedno. Kaže on, to je trajalo do 18 veka, od 18 veka na ovamo je prevlast specijalističke misli, gde sve liči na Adonisov vrt, gde plodovi brzo zruje i venu, samo se nešto novo dešava i to su u pravo recimo tehnike i tehnologije najbolji primer toga. Ukoliko bi se desio jedan povratak toga što Haberman zove suštinski razum onda bismo možda drugačije gledali na te stvari i to bi bilo samo jedna od delatnosti koja ne može da uzme prevagu u odnosu na sve ostalo.
Odgovor
Dušan Ž.
Ali društvo je tako segmentirano, proizvodne delatnosti su tako segmentirane, i obrazovanje ti je tako mislim ono da se direktno usmerava na jednu… Ali ja mislim da to iz kućnog, ličnog osećaja, vaspitanja može doći ili ga neće biti,…, svi su sada, od moje ujne do klinca od sedam godina pikaju neke mobilne igrice. Znaš koja prosek, godište generalno u svetu?
Odgovor
Vasilije M.
Zanima me, ne.
Odgovor
Dušan Ž.
37 godina. Svi misle kao klinci pikaju igrice, ne, pikali smo mi kad smo bili klinci igrice, a mobilnoj tržište, 60% video igara, a mobilnog tržište, 70% su žene i recimo imaš više žena starijih od 18 godina nego muškaraca mlađih od 18 godina koji igraju video igre. To je sad čisto da razbijemo da je to neka hiper- gejmerska supkultura.
Odgovor
Vasilije M.
Da, imamo mi jednu veliku kompanija koja radi za američke domaćice video igrice.
Odgovor
Dušan Ž.
Tu se okreće dobar deo novca, ne samo u geek-voskim niša igrama, ali nekako ja sam u fazonu dokle god se video igre posmatraju kao zabava, zato ja više sam protiv igara koje su kao servisi, gde ti kao World of Warcraft ili, ne znam, Kingdom… (Vasilije:) MMO igre… Čak i ove koji igraš na mobilnim telefonima, casual ili hyper-casual, gde ti stalno nešto imaš novo, stalno igraš, stalno ti izmišljaju neke gluposti i gde te usisava sve više i više u to, to meni lično nije okej, okej mi je da igra traje 500 sati, 500 sati života si odlučio da spucaš u neku video igru gde ćeš ti da budeš ultimativni car, gde ćeš da prođeš kroz vizuelno iskustvo bolje nego jedan blokbaster film koji sada ima, a video igre jesu danas na tom nivou,i i onda je nekako okej, žvrtvovao sam to, uživao sam u tome, platio sam to toliko, i ćao. Ali problem metaverse-ai i svega toga je što baš pravi servis momenat, jer će onda to da te uvlači, nije kao odigrao sam ovu Zeldu ili Red Dead Redemption.
Odgovor
Vasilije M.
Pa nema cilja.
Odgovor
Dušan Ž.
I kao vau, kakva priča kao da si bindžovao pet serija, Game of Thrones, i dođeš na isto. Nekako, to mi je fer, to mi je deal, okej – zabava, a ovo – e svaki dan neka nova akcija, neko novo zezanje, danas su 50% produkcija tih igara bazirane na monetizacionim sistemima koji ti uslovljavaju game design, a sve će to sve da bude vezano za blokčejn i prednosti svih tih NFT sistema će biti unkorporirane u ovo. Ja se plašim da će sve više ići u tu, što više da si tamo. Šta je cilj svake video igre, pa čak i ove, cilj je retencija, što duže da si u njoj.
Pogotovo kad ti je igra kao servis, na dnevnom nivou je igraš i možeš da igraš, ne znam koliko traje ciklus, sedneš dve nedelje, tri, mesec, pet, nebitno, jer tu je onda kao – još, još, još… (Vasilije:) Nema kraja… I tu se stalno menjaju modeli, stalno se evoluira, i sve se bazira na dopaminskim napucavanjem. Mene brine, kad dođe VR do tog nivoa, možeš da ga staviš i skines kad god hoćeš, kao da pogledaš sada mobilni telefon, a da imaš tu i extended reality i AR, ajde malo dap pikamo ti ja šah ovde, a ovde dva transformersa koji će da se biju, moj transformers baci tvog transformersa i olupa ovaj zid, nama je to strava, pa onda skineš pa ti dođe mejl, pogledaš ga, pa ti ga ja forwardujem, ti vidiš a ne gledamo u telefone…
Odgovor
Vasilije M.
To je kao Ready Player One, odmah sam se setio, postoji i knjiga.
Odgovor
Dušan Ž.
Par godina smo od toga tehnološki, postoje ti sistemi samo treba da budu jeftiniji, lakši, manji i da budu uvezaniji sa sadržajima a radi se na tome, i to je velika zamka
Odgovor
Vasilije M.
Krajem 90-ih i početkom 2000-ih, je tad Williams napravio tetralogiju, gde je tradicionalni net zamenjen novim internetu koji se zove The Net i sad dešava se nekakav zločin i oni istražuju i ispostavi se da u okviru njega postoji jedno posebno ostrvo milionera, ljudi koji su platili praktično da im se svest prikopča na metaverse, da žive večno u nekom raju koji su oni sami simulirali, napravili i tako dalje. Nema kraja, nema kraja, jednostavno.
Odgovor
Dušan Ž.
Imaš serije koje upravo to propagiraju nekako, i recimo to je zanimljivo.
Odgovor
Vasilije M.
Upload, mislim na strimu, da, jeste.
Odgovor
Dušan Ž.
Ja iskreno sumnjam da ćeš moći svest da upload-uješ, to je splet biohemijskih…
Odgovor
Vasilije M.
Iskustvo nas uči da ono što se desilo u književnosti često se dešava posle…
Odgovor
Dušan Ž.
Ja mislim da ne bih želeo da mi svest bude negde zakucana.
Odgovor
Vasilije M.
Šta misliš, da li je za sve ljude koji imaju bilo kakvu nameru da kreiraju bilo šta, na kraju krajeva, neophodno da prihvate promene koje su sada oko nas ili je prosto bitno nešto iz unutrašnjeg života što dolazi i što nema nikakve veze sa sa tehnološkim inovacijama i sa tehnološkim kontekstom?
Odgovor
Dušan Ž.
Jasno, potpuno. Pazi, iskra stvaranja, ukoliko sve što smatram umetničkim delom nije proizvod marketinga, nego kreativnost ga vodi, i onda recimo postoje video igre koje su takve, koje je zbog toga što je toliko ljudi igra video igre, ako su dobre čak i one imaju svoj publiku, ali nisu komercijalne, tako i sve drugo. Kada stvaraš da bi zaista nešto bilo vredno, a sama vrednost oduvek nije neuhvatljiva a i jeste, ali mora da dođe iz čoveka. Ukoliko to želiš da plasiraš kao proizvod, ne možeš da živiš izvan digitalnog ekosistema, nikako.
Kada percipiraš sadržaj, apsolutno je kul percipirati sadržaj iz tog okruženja, kao što je link sa fizičkim i duhovnim svetom, van tog metaverse sveta, neophodan da bi ti egzistirao kao normalno ljudsko biće i onda je nekako sve stvar balansa i kontrole. Ja imam te VR cvikere godinama pa ih ne koristim toliko uopšte, ali u suštini da stvaraš, recimo, ako bi neko krenuo da se bavi, …, ukoliko hoćeš praviš video igru, ja sam mentor na jednom kursu koje Serbia Game Association radi za te video igre, moraš da prođeš tako neku školu jer će ti biti mnogo lakše nego sam da učiš, i bolje da učiš na tuđim greškama nego na svojim, to je jedna stvar, ali opet Vidi gde je proizvod koji ide na globalno tržište koliko god mali
bio.
Ako ćeš da sedneš, napišeš pesmu i da je objaviš na kompjuteru, u književnom časopisu, ako ćeš da sviraš, nebitno da li je to sad kompjuter ili akustična gitara i to dolazi iz tebe naravno, sve što je stvaranje nečega, što je umetnička bit i što ima neku esencionu estetsku vrednosti, apsolutno ne mora da pati od toga. A ukoliko ćeš da prodaš nekom, negde i želiš da zasnuješ biznis na tome, izopšten iz toga – ne možeš ništa da radiš tu.
Odgovor
Vasilije M.
Meni je zanimljivo, upoznam pre nekog vremena jednog Francuza, koji je bogat čovek, industrijalac,i koji je kolekcionar i sad on je kolekcionar avangarde i on meni objašnjava, pita me za Beogradski nadrealizam, za Rastka Petrovića, za Zenit, i objašnjava mi koja je vrednost toga sada na tržištu, umetnina u Parizu, to su ljudi koji su, ajde da isključimo Beogradski nadrealizam, dakle oni su u jednom trenutku bila establišment, ali recimo Ljubomir Micić je skoro pa umro od gladi, ti sada ako znaš da svaki broj tog časopisa Zenit ima drugačiju hartiju i da je on san i dalje svih dizajnera – on ima ogromnu vrednost sada u ovom trenutku, dakle svih 43 brojeva Zenita, i te tržišne vrednosti su relativno u jednom trenutku, nešto jeste, već u sledećem nije, i obrnuto, i u tom smislu naravno i proizvodno gledano stvari se menjaju. Ali opet, svi ti ljudi koji su to stvarali, baš ih je bilo briga za tržište i za proizvod i za…
Odgovor
Dušan Ž.
Pa pogotovo njih.
Odgovor
Vasilije M.
Da, a pogotovo njih, naravno.
Odgovor
Dušan Ž.
Meni je to neizmerna vrednost, naš domaći avantgard, beogradski nadrealizam je jedini trenutak u istoriji ove zemlje kada je naša literarna scena bila jedina…
Odgovor
Vasilije M.
Pa rekao bih i prva faza avangarde takođe, sa Rastkom Petrovićem, (Stanislav) Vinaverom,… (Dušan:) Apsolutno, apsolutno… Dragana Aleksić. Upravo je to i ideja, koliko Imaš recimo nekog velikog srpskog realistickog pisca, ja se odmah setim Lazd Lazarevića, zaista reprezentativnog, on ne može da se na nekom tržištu umetnina meri sa, ne znam, Balzakom ili Stendalom, koji su imali globalni uticaj. Međutim, srpska avangarda može sa francuskom avantgardom, tu si potpuno u pravu.
Odgovor
Dušan Ž.
Pa oni su bili ortaci.
Odgovor
Vasilije M.
Na kraju krajeva, bili su i ortaci. Primenjeno na današnje, nama pomalo fali danas jedan taj zdraviji buti, jer avangarda je – ne, jedno veliko ne svemu što se dešava… (Dušan:) Sistemu, klasicizmu, vrednostima… Ne za umetnost koja nije život sam ali to nije metaverse, to je život.
Odgovor
Dušan Ž.
To je sve kontra ovoga. Jedini kontrapunkt tome je čupanje toga iz glave i odlazak u park, pisanje knjige, sviranje, druženje, šta god te ispunjava u životu, skakanje.
Odgovor
Vasilije M.
To pritok ti kažeš, to je najjače.
Odgovor
Dušan Ž.
Ja sam postao toga hiper svestan kad sam postao otac, i onda svoje iluzije sam hranio, nije problem u tome, ali kad sam video kako to zaista funkciše…
Odgovor
Vasilije M.
Moja ćerka ima ograničeno, Roblox – dva sata. Nisam uspeo.
Odgovor
Dušan Ž.
Ja sam u Roblox-u živeo 24 sata da mi daš, nije u tome problem. Fora je odlazak od toga, sve što je na suprotnoj strani će nas držati ljudskim, živima, a ovo ukoliko je službi uvezivanja, percepcije novih znanja, baza do kojih dolazimo u kontakt na raznim sranjima i plasiranje proizvoda od kojih ćeš zaraditi i živeti… (Vasilije:) As usual… to je okej.
Odgovor
Vasilije M.
Problem je u tome što se koriste određena avangardna rešenja, avangardni tool-ovi, ali bez one avangardne oštrice, revolucionarne koja je njima bila podrazumevajuća i sada govorimo recimo o NFT- ovima koji mogu naravno da imaju različite kreativne potencijale, kreativna rešenja koja mogu biti zanimljiva, koja možda možda mogu u budućnosti da idu ka nekoj ovaj… (Dušan:) Disrupciji sistema…. Tako je, da, ali koliko je to realno, sad si već otprilike i odgovorio.
Odgovor
Dušan Ž.
Ako taj sistem postane toliko veliki, ako se sve umreži, negde će neko pokušavati da buši to. Ja ne mogu ni da zamislim, sad mi pričamo o nekim stvarima koje trenutno ne postoje, koje velike kompanije pokušavaju da gurnu pod jedan sistem. Videćemo gde će nas to odvesti u nekom web3 smislu.
EPIZODA 01
Osnove blokčejna i njegova evolucija
EPIZODA 02
Blokčejn i kriptografska renesansa
EPIZODA 03
Metaverzum: Više od VRa
EPIZODA 04
Ulaganje u rešavanje problema
EPIZODA 06
Moda u Metaverzumu
EPIZODA 07
NFT Digitalni bar-kod budućnosti
Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama