Sa jedne strane sve ove činjenice me malo zabrinjuju, jer ja pripadam milenijalcima, znači generaciji koja je malo starija i koju zabrinjava činjenica da ćemo mi možda sutra većinu svog vremena provoditi u virtuelnom svetu, da će naša deca provoditi većinu vremena u virtuelnom svetu, jer smo mi i dalje ona generacija koja se seća toga kako je izgledalo kada se igrate napolju i kada se penjete na drvo i u stvari znamo vrednost toga. Nažalost to nije nešto za šta su uopšte zainteresovani ovi klinci koji danas odrastaju u virtuelnim svetovima, uz mobilne telefone i tako dalje. 

Sa jedne strane me to zabrinjava, zato što moramo da pazimo, ako se već bavimo metaverse-om, mi koji imamo sada tu mogućnost da kreiramo neku strategiju za to kako će da izgleda nečije prisustvo unutar nekog virtuelnog sveta, mislim da imamo i odgovornost da se pobrinemo za to da ta deca sutrašnjice, da to ne bude nešto nezdravo za njih, makar da minimiziramo u stvari rizik toga da to njihovo prisustvo virtuelnim svetovima ne bude nezdravo. Mislim da je to budućnost oko koje nas niko neće pitati, jer te mlađe generacije već to žele i jednostavno ne postoji šansa da će ti virtuelni svetovi nestati. Mislim da nije sve tako loše kako zvuči, nije zabrinjavajuće. Kada pričamo o poslovanju modnih brendova, pošto se ja bavim temom održivosti mislim da u stvari digitalizacija poslovanja, na ovaj način, nam daje mnogobrojne nove mogućnosti. 

Pojasni ću vam, u stvari, jedan Milano Fashion Week, ili Pariški Fashion Week proizvede toliko zagađenja planete, kada vi vidite koliko aviona samo sleti u tih nedelju dana u taj grad, koliko otpada, đubreta se generiše od prisustva ljudi koji se svi sliju u taj neki glavni grad, u neku prestonicu modnu, u stvari koliko košta predstaviti jednu kolekciju u okviru Fashion Week-a, na primer, činjenica da vi to nešto morate da proizvede, da prvo prikažete u fizičkom u realnom svetu i onda će ljudi da vide da li će to nešto da kupe, da li će to nešto da poruče i tako dalje, mi sada imamo mogućnost da smanjimo prosto zagađenje planete kroz predstavljanje kolekcija, prvo u nekom, na primer, virtuelnom svetu. To je nešto što se sada zove Digital First Collection, gde vi na primer imate i mogućnost da predstavite vašu kolekciju i da onda pustite korisnike na primer, ili ljude iz modne industrije na neki način da daju svoj glas, šta je deo kolekcije koji treba da ide u produkciju, koji treba da se proizvede – na taj način i smanjujete količinu odeće koje ćete da proizvedete, vi ustvari kalibrirate ono što radite malo bolje i jednostavno donosite odluke na potpuno drugačiji način. 

Tako da, postoje i mnoge dobre stvari kada je to digitalno ili poslovanje u virtuelnim svetovima u pitanju, isto tako vi imate mnoge ljude koji hrle u neki grad, s druge strane planete, dolaze negde u šoping, a sada ćete imati na primer mogućnost da u okviru nekog metaverzuma imate radnju nekog modnog ili luksuznog brenda, uglavnom su tu luksuzni brendovi zbog kojih ljudi sednu u avioni i idu na drugi kraj sveta u šoping, i imate iskustvo da vi možete da prosto birate odeću unutar nekog metaverse-a, da imate iskustvo i razgovor na primer sa samim dizajnerom.