Ako pitate Vitomira Jevremovića, definicija NFTa je prilično jasna. U pitanju je nedeljivi token koji predstavlja vezu sa metapodatkom koji može biti bilo šta. Pa tako možemo reći da NFT može biti bilo šta – slika, muzički fajl, pa čak i nekretnina ili karta za utakmicu.
Kada bi ovu definiciju pojednostavili, NFT (nedeljivi token) se može uporediti sa bar-kodom. Tačnije, to je jedinstveni kod koji nekom objektu daje identifikaciju. Prilično jednostavno za razumeti, zar ne? Možda za mlađe generacije, dok će starijima trebati malo vremena da se priviknu, smatra Vitomir.
Ali šta su NFT-ovi bili nekad a šta su sada? Koliko su ovi nedeljivi tokeni ključni za virtuelnu ekonomiju? I da li je NFT zaista digitalni bar-kod budućnosti? Pogledajte epizodu i saznajte.
Pitanje
Ko nas uvodi u priču o nft-u?
Odgovor
Ćao, ja sam Vitomir Jevremović, dolazim iz kompanije Digital mind, ali morao bih da objasnim kako to sve funkcioniše kod nas, imamo u stvari nekoliko firmi koje rade zajedno, All Art je krovna kompanija pod kojom organizujemo druge brendove i proizvode koje kreiramo, između ostaog se radi o Sole Sea NFT Marketplace-u koji imamo na Solana blokčejnu, Viral Art je platforma za virtuelne izložbe koje smo pravili, praktično je od toga sve i počelo – krenuli smo od Digital Mind-a, napravili smo Viral Art, iz Viral Art-a je izašao All Art kao neka kapa pod kojom sve stoji i onda je iz njega izašao Sole Sea kao NFT Marketplace. I sada ćemo gledati da okupimo sve projekte koje radimo untar All Art brenda.
Pitanje
Šta je NTF?
Odgovor
Kada počinjemo priču o NFT-ovima bitno je da ljudima objasnimo šta znači ta skraćenica. NFT znači Non Fungible Token, a to znači nedeljivi token, tačnije, nekakva nedeljiva jedinica o kojoj možemo dalje da asociramo za nekakav objekat. Najbolji način da razumete NFT je ako zamislite barcode, barcode na proizvodu je u stvari određena forma NFT-a, digitalni zapis – jedinstveni kod koji objašnjava, lepi se na nekakav objekat i daje mu identifikaciju. Tako da je NFT u tom smislu, kao da je token identifikacije određenog digitalnog objekta. E sad, on je nedeljiv, što znači da vi kada imate taj jedan jedinstven kod, samo jedna osoba, u ovom slučaj jedan user, jedan protokol, uopšte nije bitno kako ćemo to zvati, može biti vlasnik tog jedinstvenog tokena, koda, ili kako bi ga već nazvali. Šta se desilo i zašto su NFT-ovi postali toliko značajni?
Upravo taj momenat promene vlasništva, rekli smo ovaj token predstavlja jedinstveni kod, taj kod može biti povezan sa određenim korisnikom, user-om, firmom, i ono može, ili taj korisnik, biti vlasnik tog koda. To se radi u onome što se dešava na samoj blokčejn platformi ili tim sistemima, je vrlo jednostavno. Vi imate kod i imate vlasnika, user-a koji je vlasnik tog koda. User-i su isto obeleženi, adrese njihovih novčanika su u stvari njihovo obeležje, i asocirate jedan kod za drugi kod, ovaj kod je vlasnik od ovog user-a. Ono što je interesantno i zašto su NFT-ovi toliko napredovali u poslednjih godinu ili dve dana je činjenica da lako možete da promenite vlasnika. Napravljeni su marketplace-ovi, to jest sajtovi na kojima možete da prodajete te digitalne tokene, to jest NFT-ove, i to se tehnički i tehnološki radi izuzetno jednostavno, to uopšte nije komplikovana procedura da se napravi, da vlasnik uplati kriptovalutu i da samim tim postane vlasnik nekog tokena koji plaća tom kriptovalutom, i registru se promeni vlasništvo, to jest wallet koji je vlasnik određenog tokena.
godine, su sada postali platežno najmoćnija grupa, globalno, i ustvari oni su ti koji diktiraju šta ćemo mi da konzumiramo, na koji način i šta će uopšte biti budućnost modne industrije i odevanja, i pripadnici te target grupe su ljudi koji sada kako stasavaju, većinu, skoro, svojih dana provode u virtuelnom svetu – da li na društvenim mrežama, da li igrajući neku igricu i neke brojke koje bi nas koji smo starije generacije prosto zabrinule za njih su potpuno normalne.
Oni više od 60% svog vremena u toku dana, na primer, pripadnici generacije Zed iz Amerike, provode igrajući igrice i onda je najnormalnija stvar bila nakon toga da modna industrija iskoristi njihovo prisustvo u ovim virtuelnim svetlima i da ponudi i tamo način kako vi možete da izradite svoj identitet, kako vi možete i kreativno da se iskažete, kako možete da se odvojite od drugih, na primer, igrača neke igrice ili ako provodite vreme u nekom metaverzumu i naravno počeli su, videli su veliku mogućnost da ostvare profit sada ne samo u fizičkom svetu, kroz pravljenje odevnih predmeta, već i u virtuelnim svetovima.
Isto tako, imamo opcije koje nam sada digitalizacija daje kada je u pitanju kupovina modnih dobara, vi ste sada u poslednjih par godina već svi navikli na to da mnogo više kupujete online, i ljudi koji nisu do pre dve godine kupovali online sada su skroz okej sa time i jednostavno to nas je sve uvelo u to da nam je, i online poslovanje i online prodavnice, da je to nešto što je nama sada potpuno normalno.
Modni brendovi i luksuzni brendovi nalaze, pronalaze nove načine u stvari kako te kolekcije mogu da nam predstave kroz nova iskustva, da li je to kroz neku igricu, neku online platformu, virtuelni svet, metaverzum i tako dalje i u stvari kako će da nam približe tu svoju ponudu i kako će da nam je naprave da nam bude primamljiva, sada na potpuno novi način.
Pitanje
Suštinski – šta oni predstavljaju?
Odgovor
NFT-ovi predstavljaju digitalnu registraciju konkretno nekakvog digitalnog objekta, mada mogu da predstavljaju i digitalnu registraciju nekog realnog objekta. Trenutno je javnost prilično zbunjena o tome šta je NFT, i ja mogu da vam objasnim vrlo jednostavno – NFT je samo kod, ta identifikacija, taj ID, taj broj koji označava nešto drugo. Zašto je to važno da publika razume, zato što vaš digitalni objekat je u stvari registrovan na drugom mestu, a token samo pokazuje na njega, a onda se iz tog digitalnog objekta koji mi zovemo Meta podatak, su dalje usmereni pointeri, digitalni linkovi, ka fajlovima ili drugim registrima.
Morate da zamislite ceo sistem kao tri nivoa, donji nivo je nivo samog tokena, to jest NFT-a, to je token koji može da ide iz novčanika u novčanik, virtuelni novčanik, sledeći nivo su meta podaci kome je opisano šta je ta objekat i onda poslednji, to jest gornji nivo, su sami fajlovi na koje se na taj digitalni objekat referencira. Zašto je važno da se razume kako izgleda taj sendvič podataka? Tokeni mogu da se nalaze na raznim blokčejnovima, mogu da se nalaze na raznim lancima, kako ih zovemo – kad kažemo blokčejn mislimo na lance, da li je to Ethereum blokčejn, Solana blokčejn, Thesis blokčejn, nije bitno, token je nešto što ide iz novčanika u novčanik, jedinstveni kod koji se kreće iz novčanika u novčanik. Dodato na taj kod je pokazivač na meta podatak, u meta podatku su vam opis proizvoda i onda imate proizvod koji se nalazi u tom layer-u iznad gde su fajlovi, sistem u kom se nalaze fajlovi.
NFT koji vi uzimate nije samo sličica, koju danas kada kažete NFT vi podrazumevate, to je slika majmuna ili je to slika, Crypto Punk, pa pikselizovana slika koja se nalazi negde u cloud-u interneta. NFT predstavlja samo vezu sa osnovnim meta podatkom, a taj meta podatak može da bude bilo šta. Kad kažem “bilo šta” mislim na to da on može da predstavlja muzički fajl, to jest muziku, sliku, opis ili realnu sliku, na primer uzmemo sliku sa zida i napravimo opis nje i vežemo token za taj opis. Može da predstavlja nekretninu, stan, kartu za utakmicu. Bukvalno “bilo šta”. Trenutno vlada velika konfuzija oko toga kada kažemo NFT, na šta mi u stvari mislimo – da li mislimo nam muzičko delo, sliku, nekretninu ili digitalnu kartu. Jer sad, NFT karte, NFT slike, NFT muzika, sve je sad NFT.
Moje mišljenje je da će se taj narativ promeniti i da će se ta priča promeniti u nekoj skorijoj budućnosti, između ostalog ćemo i mi raditi na tome da je promenimo, upravo zato što je previše konfuzno. Kada objašnjavam ljudima, kažem – knjiga se piše slovima, ali ti ne kažeš, evo je slovna knjiga, evo ga magazin od slova napisan, to je sad ovo, evo je slika kao NFT. Ne, ovo je slika, ovo je muzika, ovo je pesma, a ovo je nekretnina. Tako da, predpostavljam da će NFT kao pojam lagano otići u nekakav drugi plan i nadamo se da će u narednih godinu, dve dana pojaviti vrlo jasni pojmovi koji objašnjavaju šta znači digitalna umetnost, šta znači realna umetnost predstavljena, registrovana digitalno. Šta znači muzika ili muzičko delo, ili licenca za određenu pesmu registrovana digitalno.
A token, token je samo sredstvo plaćanja, sredstvo promene imovine nad objektom koji je u stvari digitalno registrovan. Tako da je naš cilj u narednom periodu da uspostavimo vrlo jasnu jezičku formu kojom opisujemo čega smo mi vlasnici, kao i kako vlasništvo nad digitalnom svojinom može biti registrovano kao i zabeleženo na globalnoj mreži, plus nekakav lanac, i to ne jedan nego više njih.
Pitanje
Čime se bavi kompanija all art metaverse?
Odgovor
All Art kao platforma koja se prvo i pre svega bavi digitalnom i realnom umetnošću prezentovanom u virtuelnim svetovima, mi obično kažemo da mi radimo sa virtuelnom stvarnošću. Međutim, odkad je Zuckerberg svoju firmu promenio joj naziv i nazvao je Meta, u tom trenutku je nastala cela pomama za Metaverse-ima kao pojmom, iako su Metaverse-i definisani desetinama godina unazad, Stephenson je u svojoj knjizi Snow Crash u stvari pričao o Metaverse-u, inicirao je ideju virtuelnog sveta u koji mi ulazimo i živimo u virtuelnom svetu, tako da odjednom je ono čime se mi bavimo, što je bila virtuelna umetnost i virtuelni prostori u koje ulazimo da vidimo i pravu umetnost postao Metaverse. Tako da je All Art – naša misija i vizija i sve što radimo i čime se bavimo, jeste prezentacija i prebacivanje digitalizacije i virtualizacije umetnosti i kulture. Samim tim, bilo kakva forma prodaje ili trgovine umetninama ili umetnošću kao takvom unutar virtuelnih svetova ono čime se mi bavimo. Zato NFT Marketplace, zato Viral Art kao platforma za virtuelne izložbe i zato All Art Metaverse.
Nije isto ako imate metaverse u kojem su uglavnom prisutni jako mladi ljudi ali nije, po svom dizajnu i onome što nudi, nije interesantan starijim generacijama, a sa druge strane i nećete onda takav metaverse spajati sa brendovima koji tim mladim ljudima nisu interesantni, isto tako ako imate neki metaverse koji je možda malo prefinjeniji, kada je dizajn virtuelnog sveta u pitanju, saradnje sa brendovima će naravno, i tip brendova koji će ući u taj virtuelni svet će biti drugačiji.
Pitanje
Opišite nam kako izgleda saradnja sa klijentima?
Odgovor
Nama je isto kad pričamo o klijentima i ljudima koji koriste platformu koju mi razvijamo i ne samo platformu, i Marketplace i virtuelne izložbe, scenario je takav da svi koji dolaze u NFT sektor najčešće žele da zarade. Žele da zarade i ljudi koji su prodavci, žele da zarade čak i ljudi koji su kupci, zato što hoće da kupe jeftino i prodaju posle toga skupo. Mislim da se to pokazalo kao glavni motiv i pokretač poslednjih godinu dana tog naglog i velikog uspeha NFT sektora. Možda bi mogli da se vratimo malo unazad i da pogledamo kako je izgledao ulazak blokčejn tehnologije u Art, odosno umetnost.
U vreme kada su pametni govori nastajali i počeli da daju nekakav signal šta će sve da se dešava u budućnosti, šta sve može da se dešava u budućnosti, tržištu umetnine je postalo interesantno i jasno da će blokčejn promeniti tržište umetnine. Evo primer kako i zašto, razlog je takozvano praćenje promene ruke samog umetničkog dela, a to je na tržištu umetnine izuzetno važna informacija. Ko je kupio, za koji novac, kome je sledeće prodao, kako je rasla ili padala vrednost određene umetnine i ko je bio vlasnik tih umetnina kroz neko vreme. 2017./2018. godine tržište umetnina je pričalo o tome da će blokčejn promeniti svet, između ostalog zbog tog provenance, praćenja promene vlasništva nad umetninama.
Tada se još NFT-ovi nisu pojavili kao tema, ali je bilo interesantno razmatrati modele u kojima se u momentu kupovine umetničkog dela raspored novca koji ide sa jedne strane prodavcu, sa druge strane umetniku može realizovati kroz pametne govore. Mi kao platforma možemo da uzmemo naš procenat, prodavac može da uzme svoj procenat, on direktno iz svog procenta može da isplati umetnika i to se sve desi instant korišćenjem kriptovaluta i blokčejn tehnologije. To je zbog čega smo mi između ostalog i ušli u CS sektor, zašto mislimo da je veza izmeđ blokčejna kao čisto prodajnog alata, alata transfera vrednost, jer sa jedne strane vi transferujete vrednost u novcu, kriptovalute postoje kao stable coin, dolare imate kao kriptovalutu, s jedne strane ide vrednost u formi nekakvog novca, a sa drudge strane ide vrednost u formi potvrde vlasništva nad kupljenim delom. Umetnost to jest javnost koja se bavi tržištom umetnina nije još uvek shvatala kako će se to razvijati tamo negde 2018./2019. godine, i tada su 2020. krenuli ozbiljno ljudi koji su se bavili NFT-ovima kao tim tokenčićima, programerčići su se bavili tokenčićima… zašto kažem programerčići, to je isto bitno – zato što su prve NFT-ove kreirali programeri da bi probali i testirali tehnologiju, tako da oni nisu imali u glavi sve moguće vertikale korišćenja različitih NFT-ova, nisu baš predvideli kako će muzika da izgleda kao NFT, nisu predvideli tradicionalna umetnost kako će da izgleda kao NFT, oni su prosto bili ljudi programeri – sede programiraju blokčejn tehnologije, eksperimentišu sa time.
Na to su se onda nadovezali marketplace-ovi, to jest sajtovi za prodaju NFT-ova, ajde ja sad da omogućim ljudima da lako mogu da kupe i da prodaju NFT-ove, i nisu se bavili standardima u okviru samih NFT-ova, da li standard za muziku, umetnost ili digitalne karte, to nije bila tema. Paralelno sa time, tržište umetnina idalje nije gledalo NFT-ove, nije ih preterano zanimalo. Međutim, kako je digitalno metnost pronašla svoj put u NFT-ovima, u smislu – ej, ja sad svoju digitalnu sliku mogu da registujem kao NFT i onda mogu da je prodajem, tog momenta je digitalna umetnost dobila nekakav sertifikat koji je nedostajao do tada, jer ste vi mogli da kažete, right click, save, desno dugme miša – save as, snimim sliku, i ljudi su se pitali bili godinama zašto bi digitalna umetnost imala bilo kakvu vrednost kad ja mogu da je iskopiram, međutim sad je odjednom to neko digitano umetničko delo dobilo taj neki sertifikat koji ima neki token koji se vezuje za umetničko delo koji označava ko je vlasnik toga. Tog momenta, 2019./2020, je krenulo eksperimentisanje, u vrlo zatvorenim krugovima ljudi koji su se zanimali za tu tehnologiju, eksperimentisanje sa digitalnom umetnošću u formi NFT-ova, to jest registrovani kao NFT-ovi.
Oni su to kupovali, prodavali praktično jedni od drugih, to je bila jedna mala zajednica ljudi koja se interesovala za to, međutim, kako su cene na marketplace-ovima NFT-ova počele da rastu, vrlo lagano, tako je došlo sve veće i veće interesovanje šire javnosti. U momentu kada je Bipl prodao preko, jedne od dve najveće aukcijske kuće na svetu, ja mislim preko Christie’s-a, svoje delo za 69 miliona dolara, to je bilo prošle godine na proleće, tad je krenulo sve da se razvija neverovatnom brzinom jer su se ljudi naravno navukli na ideju da sad mogu da zarade neke milionske iznose pravljenjem NFT-ova.
Da se vratimo na početnu priču, klasično tržište umetnina nije obraćalo pažnju na NFT-ove, do momenta dok se nisu desile multi-milionske prodaje. Tada su oni rekli, čekaj, stani, šta se ovo dešava, moramo i mi da budemo deo ove igre i tada su odjednom između ostalog i nas krenuli da zovu svi naši dotadašnji klijenti koji su se zanimali za virtuelne izložbe, jao je l možemo NFT da napravimo, to bi nam jako značilo, jao je l radite vi NFT-ove – radimo mi NFT-ove, tako da je put All Art-a i onoga čime se mi bavimo u stvari odjednom postao put NFT-ova. Iako je nas zanimalo, i idalje nas zanima, taj izuzetno profesionalni pristup registraciji i prodaje umetničkih dela, ne samo umetničkih dela nego i kulture kao takve, zato što vi ako kažete – prodajem kulturu, šta to može da znači, muzej prodaje kulturu, muzej naplaćuje ulaznicu i vama prodaje u stvari kulturu.
Vi se edukujete, razmena vrednosti je ja vama dam pare vi meni date kulturu, to jest znanje na poklon. E sad, šta se tu dešava, dešava se to da registracijom umetnosti, registracijom kulture na blokčejnu, ona može da postane da kažemo rob, i tog momenta se tržište formira oko toga, ako vi nešto možete sada da kupite i da prodate, iako je to digitalno, ako postoji mesto na koje vi idete da to kupite ili da prodate, tog momenta se pojavljuje potražnja i ponuda. Ono što se desilo sad u ovom trenutku, 2022. godine, je da je ponuda dramatično pretekla u odnosu na potražnju.
Prošle godine je potražnja bila velika ali ponuda je bila mala, međutim, kako su ljudi krenuli da se interesuju i aktiviraju oko toga da oni to mogu sami da prave, jer to zaista nije komplikovano, možete da dođete na SoleSea danas i da napravite svoje digitalno umetničko delo, puno toga je nastalo u poslednjih godinu dana, i onda je prosto porasla ponuda a potražnja je pala u međuvremenu, tako da sada imamo taj problem da je tržište prilično u lošem stanju samih NFT-ova, ali to osnovne koncepte ne menja, idalje blokčejn kao tehnologija omogućava da pare lako prebacujemo s jednog mesta na drugo i da ih raspoređujemo, to idalje omogućava digitalnu registraciju ne samo digitalnih objekata, nego i realnih objekata u digitalnom formatu i siguran sam da će u budućnosti biti digitalno virtuelna, tako da kažem, i mi se borimo da ona bude kvalitetna i da bude pametna, jer nam nij cilj da napravimo nešto što je samo zabava nego nam je cilj da ta zabava ima nekog smisla dubljeg od toga, zanima nas kultura, zanima nas kulturno nasleđe, zanima nas umetnost, i želimo da napravimo jednu lepu platformu u svakom smislu na kojoj će to moći da se dešava.
Ono što je zapanjujuća brojka je da je u 2022., do dana današnjeg prodato oko 110 milijardi dolara virtuelnih dobara. Kada kažemo virtuelno dobro, mislimo ili na neki odevni predmet ili na neku vrstu oružja koju taj igrač koristi u nekoj igrici, ili znači odeća koju nosi u nekom metaverse-u. Naravno ova brojka uopšte nije za zanemarivanje i samo nam govori šta je trend koji će samo da raste, to jest šta ćemo da vidimo, šta će da se dešava u narednih pet godina i uopšte na dalje, jer ja ne mislim da je ova vrsta virtuelnog prisustva nešto što će da jenjava.
Pitanje
Kakva je budućnost umetnosti?
Odgovor
Idealni scenario, tačnije nešto što mi trenutno pravimo, mogu da opišem i ja mislim da će ljudima postati jasno kako mi vidimo budućnosti i kako će ta budućnost da izgleda vrlo brzo. Sutra, što znači da se to već desilo, pričam o prošlosti, puštamo virtuelu verziju DAFA-e. Dafa je Digital Art Fair of Asia koji se desio u Hong Kongu i on je zatvoren prošle nedelje u realnom životu i ove nedelje otvaramo DAFA-u u virtuelnom svetu. Imamo preko 25 svetskih galerija kao i aukcijsku kuću Sotheby’s i isto tako i nezavisne umetnike koji praktično su na tom digitalnom to jest virtuelnom sajmu umetnosti.
Zamislite, sajam je bio otvoren u Hong Kongu, mogućnost da prisustvuje tom sajmu je imao vrlo limitiram broj ljudi. Poznati, veliki, svetski sajmovi umetnosti se dešavaju u Njujorku, Bazelu, Švajcarskoj, Londonu, Parizu sada, i svugde po svetu, ali ti najveći se nalaze na par tih nekih ključnih lokacija na planeti. Vi ne možete odavde da odete na jedan Art Basel ako nemate ozbiljan novac da posetite takav sajam. A ako imate VR uređaj vi ćete bukvalno moći da posetite virtuelno sajam, da se prošetate kroz sajam, da pogledate umetnička dela i ono što je jako interesantno – korišćenje blokčejn tehnologije da ga i kupite. Da možda objasnimo ceo, kako ga mi zovemo, user flow, kuda ide cela priča i kuda je mi pravimo i generalno tuda ide.
Vi prvo i osnovno private svoj identitet online, kad kažemo identitet, svi ljudi znaju, imaju svoje Instagram profile, svoje Facebook profile, Tiktok profile i tako dalje, dođete na određenu platformu, upload-ujete svoju sliku, inače ta slika se zove mali avatar, napravite svoj profil, ime, prezime i tako dalje i time ste prepoznatljivi u tom digitalnom svetu. U ovom virtuelnom svetu, vi pored toga što imate svoju sliku, imate i svoj trodimenzionalni lik, vi pravite svog avatara i onda možete da ga oblačite. Starije generacije sećaju se čuvenog “Obuci Cicu” iz Politikinog zabavnika, ali to pričamo baš davno, ali vi sad oblačie, a za mlađe generacije je to već poznat koncept kroz igrice – kreirate svog karaktera, oblačite karaktera, u suštini kupujete neke stvari za njega.
Te stvari su inače NFT-ovi, registrovani na blokčejnu i vi sad oblačite majicu, jaknu ili šta god virtuelno oblačite lika, i sad tako virtuelno obučen avatar, vi, je li, kada stavite VR headset vi postajete taj svoj novi virtuelni identitet i ulazite na nekakav virtuelni sajam. Na tom virtuelnom sajtu vi srećete druge virtuelne avatare i sa njima ulazite u interakciju, pričate, upoznajete se, pričate sa galeristom, ili sa umetnikom ili kustosom i imate mogućnost da zatvorite pun krug, da kupite doređeno umetničko delo i postanete njegov vlasnik, tačnije da ga vidite kod sebe u novčaniku. I to je sadat aj put pun krug, napravio sam svoj virtuelni identitet, ušao sam sa virtuelnim identitetom u virtuelne prostore, doživeo sam neko iskustvo u virtuelnom prostoru i mogao sam da dođem u posed nečega što se nalazi u tom virtuelnom okruženju, i onda sam čak mogao to sutra i da prodam.
Napravili smo pun krug u virtuelnom svetu. Zašto je to važno za naš realan svet? Mi vidimo izuzetnu važnost virtuelne stvarnosti i proširene stvarnosti pre svega u dostupnosti kulture i umetnosti jer vi ne možete da vidite, veliki broj ljudi, ja bih rekao čak 99% ljudi, nije u mogućnosti da otputuje u Njujork, London, da ode u Tokijo i da poseti sajmove umetnosti, muzeje, arheološke lokalitete, bilo kakva forma putovanja i doživljaja na putovanju, jako mali broj ljudi to može da uradi. Međutim, virtuelne stvarnosti, čak iako zamislimo na najobičnijem kompjuterskom ekranu, kao i u komputerskoj igrici, vi možete da ulazite u nekakve virtuelne prostore i da se šetate njima i da upoznajete druge ljude. To je nova forma vašeg digitalnog života. Danas živimo, skrolamo telefon do sutra, a sada ćemo staviti virtuelni set na glavu i ući u te virtuelne prostore. Zaista vidim veliku vrednost u tome i mislim da je čak koliko god se postavlja pitanje morala, zašto vi to pravite, živećemo sada u tim svetovima, izgubićemo vezu sa realnim svetom – ja ne mislim tako. Mislim da naš put u virtuelni svet prvo selektivan, može biti selektivan, tamo smo koliko želimo da budemo, a drugo možemo mnogo više stvari videti i doživeti.
Svakako ćemo ih doživeti i u realnosti, i zato mi u All Art-u kada pravimo stvari da budu kopija realnosti, zato što ljudi, to jest mi želimo da napravimo vezu između realnosti i virtuelne realnosti, ne želimo da odemo u potpunu fantaziju. Okej, evo je klonirana galerija iz realnosti u virtuelnoj stvarnosti, i onda kada uđeš u nju, sutra kada budeš otišao u tu galeriju, ti ćeš reći, jao pa ja sam već bio u ovoj galeriji, super, izgleda isto, neverovatno, isto tako i sa muzejima i sa arheološkim lokalitetima. Zaista ne znam koliko ljudi je bilo u prilici da poseti piramide u Egiptu, da uđe u piramide u Egiptu. Ja sam sticajem okolnosti bio i kao arheolog, bio sam u piramidi, i mogu da kažem da taj doživljaj vrlo mali broj ljudi na planeti može da ima.
Međutim, evo ekipa je izbacila posetu virtuelnoj piramidi, virtuelnu poseti piramidi potpuno, i zar nije to nešto divno? Zar nije to neko iskustvo koje bih ja voleo svojoj deci da obezbedim, ako ne mogu da ih odvedem fizički u piramidu, bar ajmo u virtuelnu piramidu i hajmo zajedno kao avatari, ja ću da stavim VR headset, ti stavi VR headset i idemo zajedno da se prošetamo virtuelnom piramidom, ajmo zajedno da vidimo Stonehenge, palatu galerija Feliks Romulijanu u Srbiji, šta ako smo naši ljudi koji žive u inostranstvu, kako ću da vidim? Moram da doletim sa celom porodicom u Srbiju da bi posetio Kalemegdan. Pa možda mogu virtuelno da ga posetim, zar nije to predivno? Tako da, zaista vidim vrednosti u tome što će postojati ta verzija stvarnosti u virtuelnom svetu i mislim da je onda taj pun krug zaokružen, jer ako mi u virtuelno digitalnom svetu imamo mogućnost da budemo vlasnici nečega, to je NFT – da smo mi vlasnici i da vlasništvo može da se promeni, da može da se trguje time iz ruke u ruku, to je ekonomija, virtuelna ekonomija, de fakto dolazi u naše živote i mogu da kažem da je uzbudljivo i interesantno raditi u tom sektoru.
Brojka je oko 60 miliona odevnih predmeta i aksesoara, samo za tu jednu godinu, tako da kada uporedimo sve ove podatke i kada vidimo šta se dešava shvatamo da mi sada imamo potpuno novu grupu dizajnera, znači dizajnerski posao nije nešto što je ostalo da bude ekskluzivno samo za dizajnere koji su profesionalni dizajneri ili školovani dizajneri, već sada praktično svaki korisnik može da kreira svoj identitet unutar nekog virtuelnog sveta.
Pitanje
Da li nft koncept razumeju i podržavaju srednje i starije generacije?
Odgovor
Naše iskustvo kaže sledeće, starije genracije se teže privikavaju i sporije na nove tehnologije, navikao si na jedan način kako vodiš i organizuješ svoj život, samim tim je ta transofrmacija sporija, ali mogu da kaže m da onog trenutka kada su iskustva u VR-u postala dovoljno dobra, mi to kažemo foto-realistična, da kada čovek uđe u virtuelnu galeriju da se oseća kao da je u pravoj galeriji, i kada vidi svoje ruke u VR-u i kada može da dodirne drugu osobu odjednom taj Metaverse ima smisla. Ako ja mogu da uđemi da imam virtuelni sastanak u Metaverse-u sa pet ljudi sa drugih krajeva planete, zajedno se nađemo umesto na Zoom-u ili Google Meet-u, mi se nađemo u virtuelnoj stvarnosti – to ima smisla i mogu da kažem da i starije generacije reaguju dosta dobro.
Ono što je problem jeste taj put od momenta kada sam dobio headset u ruci i treba da ga stavim na glavu, dok se malo uigraju, to im je malo teško ali inače ja čak mislim da starije generacije ako vide benefit u nečemu itekako će ga koristiti. Mlađe generacije dok ne osete razlog zašto bi koristili određenu tehnologiju oni verovatno čak imaju i veći otpor prema tome nego starije generacije koje mogu da upotrebe to odmah. Evo, mi imamo zakazane serije virtuelnih sastanaka u virtuelnoj stvarnosti u našim galerijama za ovu nedelju i za iduću nedelju, vrlo je prosto, e je l imaš headset, e imam, odlično aj nađemo se u VR-u, nije više tema, iammo zahteve, ozbiljne zahteve od velikih klijenata da im pravimo virtuelne kancelarije u kojima će se nalaziti i evo sjajan primer, jedan od klijenata nam je jedna velika kompanija koja se bavi agro-tehnologijom, to jest, uzgajanjem raznih tipova voća i povrća i svega po celom svetu i za njih smo radili VR snimanja, prethodne dve godine smo izlazili na teren sa VR kamerama i radili smo snimanje plantaža u virtuelnoj stvarnosti.
I sad, zašto je to njima bilo bitno, oni idu na sajmove, umesto da imaju video projekcije na zidu ili ekranu, oni ponesu dva VR headset-a i neko kaže e ajmo sada idemo u Egipat, Srbiju, Maroko, da vidiš kako izgledaju plantaže. Mi smo tamo imali materijala iz fabrike, prerade jabuka, pomorandži, fascinantno izgleda kad čovek stavi VR headset i uđe u fabriku. I sad, idemo dalje u odnosu na to, pravimo Metaverse, oni se sreću sa svojim klijentima u virtuelnoj stvarnosti, vode ih da vide određene lokacije, zar nije to logično da će svako ko se bavi proizvodnjom, svako ko ima fabriku, svako ko ima bilo kakvu geolokaciju, negde je na nekoj lokaciji, i treba da se ode tamo da se vidi kako to izgleda, pa zar nije super sa klijentima da zajedno pođemo na taj put kroz VR headset. To je jeftinije, lakše, brže nego da spakujete nekoga u avion i da ga dovedete na lokaciju i ugošćavate tu, tri dana umesto da ga prosto dovedete virtuelno na tu lokaciju. Tako da ja verujem da će starije generacije itekako, i sad već znaju, da cene i da koriste tu tehnologiju, to je velika prednost ako vi nekoga možete virtuelno da odvedete na lokaciju i još pritom da mu zajedno sa njim u toj virtuelnoj stvarnosti održite i prezentaciju, ispričate neku priču o tome, prodate u krajnjoj liniji svoj proizvod koji imate i nema dalje, to je to.
Sa jedne strane me to zabrinjava, zato što moramo da pazimo, ako se već bavimo metaverse-om, mi koji imamo sada tu mogućnost da kreiramo neku strategiju za to kako će da izgleda nečije prisustvo unutar nekog virtuelnog sveta, mislim da imamo i odgovornost da se pobrinemo za to da ta deca sutrašnjice, da to ne bude nešto nezdravo za njih, makar da minimiziramo u stvari rizik toga da to njihovo prisustvo virtuelnim svetovima ne bude nezdravo. Mislim da je to budućnost oko koje nas niko neće pitati, jer te mlađe generacije već to žele i jednostavno ne postoji šansa da će ti virtuelni svetovi nestati. Mislim da nije sve tako loše kako zvuči, nije zabrinjavajuće. Kada pričamo o poslovanju modnih brendova, pošto se ja bavim temom održivosti mislim da u stvari digitalizacija poslovanja, na ovaj način, nam daje mnogobrojne nove mogućnosti.
Pojasni ću vam, u stvari, jedan Milano Fashion Week, ili Pariški Fashion Week proizvede toliko zagađenja planete, kada vi vidite koliko aviona samo sleti u tih nedelju dana u taj grad, koliko otpada, đubreta se generiše od prisustva ljudi koji se svi sliju u taj neki glavni grad, u neku prestonicu modnu, u stvari koliko košta predstaviti jednu kolekciju u okviru Fashion Week-a, na primer, činjenica da vi to nešto morate da proizvede, da prvo prikažete u fizičkom u realnom svetu i onda će ljudi da vide da li će to nešto da kupe, da li će to nešto da poruče i tako dalje, mi sada imamo mogućnost da smanjimo prosto zagađenje planete kroz predstavljanje kolekcija, prvo u nekom, na primer, virtuelnom svetu. To je nešto što se sada zove Digital First Collection, gde vi na primer imate i mogućnost da predstavite vašu kolekciju i da onda pustite korisnike na primer, ili ljude iz modne industrije na neki način da daju svoj glas, šta je deo kolekcije koji treba da ide u produkciju, koji treba da se proizvede – na taj način i smanjujete količinu odeće koje ćete da proizvedete, vi ustvari kalibrirate ono što radite malo bolje i jednostavno donosite odluke na potpuno drugačiji način.
Tako da, postoje i mnoge dobre stvari kada je to digitalno ili poslovanje u virtuelnim svetovima u pitanju, isto tako vi imate mnoge ljude koji hrle u neki grad, s druge strane planete, dolaze negde u šoping, a sada ćete imati na primer mogućnost da u okviru nekog metaverzuma imate radnju nekog modnog ili luksuznog brenda, uglavnom su tu luksuzni brendovi zbog kojih ljudi sednu u avioni i idu na drugi kraj sveta u šoping, i imate iskustvo da vi možete da prosto birate odeću unutar nekog metaverse-a, da imate iskustvo i razgovor na primer sa samim dizajnerom.
Pitanje
Hoće li priznati svetski umetnici prihvatiti nft?
Odgovor
Umetnik, ne samo umetnik, kreativne industrije, to može bii muzika, umetnost, dizajn, mnogo toga, ona se ulaskom digitalne tehnologije u celu priču stvaralaštva, one se menjaju i transformišu i jedna grupa ljudi hoće ovo, druga hoće ono, ovi hoće digitalno da stvaraju, ovi kažu neću da stvaram ništa digitalno, četkica i platno i udri. Treći kažu, divno, ja hoću da koristim artificial intelligence, veštačku inteligenciju, da pravim umetnička dela. Veštačka inteligencija ove godine je napravila takav preokret u kreativnom, stvaralačkom tržištu da je to neverovatno šta virtuelna stvarnost može da izgeneriše.
Imao sam razgovore sa mojim prijateljima koji su dizajneri, koji su u fazonu, mi gubimo sada posao, pa ne gubiš posao, samo moraš da transformišeš način na koji radiš posao, pa se onda postavilo drugo pitanje, da li ti algoritni koji prave slike veštačkom inteligencijom koriste tuđe slike da nauče kako da prave nove slike, pa su to derivati od derivata slika uče jedni na drugima što postaje potpuna konfuzija, gde su prava intelektualne svojine, ko može da zaštiti umetnika, da li uopšte umetnik može da bude zaštićen, kako će izgledati umetnost za dve godine, ne pričam sada o 20, 30, 50 godina, 200 godina, pričamo o prekosutra, tako da to su sve, živimo u dinamično vreme, nisam očekivao da će ovako brzo da se dešavaju toliko velike promene.
Mi smo čak razmišljali o tome da posle DAFA sajma pokrenemo jedan veliki projekat koji će biti sajam ili takmičenje AI umetnika, umetnika koji stvaraju putem korišćenja veštačke inteligencije, jer nas zanima da vidimo šta su ljudi u stanju da naprave koristeći veštačku inteligenciju i da vidimo kako će se sada takvi radovi, takvi umetnički, pod znacima navoda, jer ja ne znam kako bih to nazvao, radovi, kakvu će emociju izazivati kod gledaoca, to jest posetioca i da li može neko da pobedi, da napravi najbolje AI generisano delo i kakvu će emociju to delo izazvati unutar posetioca i da li možemo da pokrenemo dijalog o tome šta AI znači za publiku.
Onog momenta kada mi imamo takmičenje, ljudi će se prijavljivati, nagrade će se deliti i pokrenuće se pitanje, želimo da budemo ti koji pokećemo pitanje, koji diskutuju o ulozi umetnosti, o ulozi umetnosti koja je kreirana kroz veštačku inteligenciju, takođe želimo i da razmišljamo o tome kuda će umetnici koji stvaraju umetnost ići. To je možda sad samo nova generacija koja će stvarati na taj način, kuda to ide dalje, umetnost se kroz istoriju toliko puta transformisala, toliko pravaca je imala, mislim da je to sve normalno, za čoveka da želi da zaradi, obezbedi sebi uslove za život, i da postoje drugi koji žele da profitiraju na trgovini, trgovina je uvek postojala i uvek će postojati, kupi jeftino a prodaj skupo, špekulatni takođe, oni su deo cele ove igrice, i mislim da ne možemo da projektujemo budućnost. mislim da možemo da je gradimo i plivamo kroz nju.
Puno tema ostaje za razradu, tema intelektualne svojine, zaštite intelektualne svojine, tema registracije digitalne svojine u digitalnom formatu, promene prava intelektualne svojine u digitalnom formatu, ja sam kupio do tebe određeno pravo, da li sam ga iskoristio ili nisam, da li sam ga preprodao trećem licu, šta ako sam ga iskoristio pa preprodao, ima puno segmenata tog ciklusa tog momenta kada prelazimo iz papirnog sveta – pečat, potpis, u digitalni potpis, kriptografski potpis, što se dešava na blokčejnu. Izuzetno je interesantno polje, mislim da će se razvijati nekad malo brže, nekad malo sporije, i baš smo srećni što smo tu gde jesmo i što kreiramo za celu planetu tu neku virtuelnu digitalnu budućnost i trudimo se da radimo to sa jednim stepenom razumevanja koliko mi utičemo na to kuda ide civilizacija. Možda smo mali, možda utičemo malo, ali možda diskusija utiče više pa onda neko drugi uradi nešto treće. Mogu da kažem da je sigurno uzbudljivo, publika treba da bude uključena, treba da prati šta se dešava.
Sa druge strane oni imaju nešto što mi zovemo sekundarni uticaj, kada je potrošačka moć u pitanju, a to je činjenica da ako ne zarađuju sami, oni utiču na to gde će njihovi roditelji da plasiraju svoj novac, to jest za šta će da im daju novac i onda su duplo moćniji od bilo koje prethodne generacije kada je bila u njihovim godinama. Isto tako, nažalost, kada pogledamo ka čemu se okreću modni luksuzni brendovi to su pre te mlađe generacije zato što oni tu vide ogroman potencijal. Sve je u brojkama, sve je u tome od koga mi najviše možemo da zaradimo i samo zato imamo sada ovu tendenciju da toliko se pitaju i slušaju deca koja su na primer tinejdžeri, koje niko nikada ranije nije pitao, a šta ti voliš da oblačiš i na šta bi ti potrošio svoj novac. A oni naravno, u svom maniru najviše vremena provode u nekom virtuelnom svetu, na društvenoj mreži, igrajući neku igricu i prosto modni brendovi kada se pitaju, Aha okej, kako možemo da profitiramo od ove target grupe, ovo sve se pojavilo kao neko logično rešenje.
Na veliku žalost mi imamo tu tendenciju da ti poznati modni i luksuzni brendovi koji proizvode odeću, više ih ne interesuje stil starije populacije, vi imate brendove koji su, kao što je Gucci, koji je potpuno promenio svoju strategiju vizuelnog identiteta. Njih više ne interesuje kako će se oblači Italijanka od 50 plus godina, ona više nije njihov klijent. Kriterijum za to šta će da se plasira na tržište i kako će da izgleda taj odevni predmet je sada, da li je nešto, reč je instagramično, i to je ono što je naša realnost.
Dizajner gleda kroz kameru mobilnog telefona kako će odevni predmet iz njegove kolekcije da izgleda na društvenoj mreži, zato što motiv za kupovinu luksuznog dobra se promenio, zato što većina ljudi u stvari ne kupuje više kao pre 20 godina, zato što želi lepo da izgleda kada hoće da se prošeta po centru Rima, na primer, već kako ja izgledam, kako ja gradim svoj identitet, prvenstveno na društvenoj mreži. To sada važi i za mlađe i za starije generacije, podjednako smo mi žrtve te motivacije, kada je kupovina luksuznih dobara u pitanju, i ne treba da zanemarimo tu večitu ljudsku potrebu da se dopadnemo i da izgledamo ovako ili onako, znači da mi naš identitet lični gradimo kroz odeću, pa gde god da smo prisutni, da li je to u fizičkom svetu ili u virtuelnom svetu.
Pitanje
Objasnite nam šta je “trading card”?
Odgovor
Tema NFT kolekcije i korišćenje NFT-ova, koji je utility vaših NFT-ova, koja je svrha postojanja vaših NFT-ova, ako se sada odvojimo od umetnosti kažemo, šta je još NFT, šta NFT još može da predstavlja. Jako važno za publiku je da razumeju šta se dešavalo sa tim velikim NFT kolekcijama i ogromnim u količini novca koji se vrteo unutar tog sektora. NFT je vama omogućio jednu bitnu stvar, pošto imamo u početku token – predstavlja vlasništvo, jedan token, jedan vlasnik, ako vi napravite limitiranu seriju tih tokena, u ovom slučaju korišćenjem analogije sa Crypto Punk-ovima, koji su jedna od najpoznatijih NFT kolekcija, napravljeno je 10.000 Crypto Punk-ova, 10.000 jedinstvenih tokena – vi ste kreirali veštači limitiranu ediciju, na engleskom je to scarcity, a na srpskom bi bila limitirana količina određene serije digitalnih objekata. Onog momenta kada vi ograničite seriju, kada napravite limitiranu seriju nečega, tog momenta ne mogu svi da je imaju i time kreirate u stvari, ako postoji velika potražnja, vi kreirate tržište koje može biti špekulativnog karaktera, da ljudi mogu da se klade na to da će vrednost određene limitirane serije skakati u budućnosti. U realnom životu, klasičan primer toga su automobili limitirane serije, čak i patike se prave u limitiranim serijama kao kolekcionarski primerak.
I tog momenta kada vi imate kolekcionarstvo nečega što je u limitiranoj seriji, tog momenta se kreira tržište koje želi da kupuje i prodaje taj limitirani broj određenih komada nečega. Kada stavimo NFT kao iza limitirne serije, limitirana serija može da se kreira korišćenjem NFT tehnologije. Kreiramo NFT-ove, njih 10.000, ili 5.000 ili 1.000 i to onda prodamo na tržištu, ponudimo tržištu, tržište to kupi, a onda kada kupi može odmah da prodaje na sekundarnom tržištu, tim marketplace-ovima koji prodaju polovnu robu. Vrlo je interesantno da se desilo to da polovna oba košta više nego inicijalna roba, celo tržište je išlo u pravcu – imamo veću potražnju nego što je ponuda i samim tim cena na sekundarnom tržištu raste. NFT je prodavan kao forma skupljanja novca za lansiranje određenih projekata i šta tu treba objasniti. Predpostavljam da deo publike zna šta je kickstarter platforma, mesto na kome vi ponudite budući projekat unapred , da skupite novac da ga realizujete, ponudite određene stvari iz tog projekta na prodaju.
Hoću da pravim superspace patiku koja se transformiše u papuču i ja to osmislim ceo projekat, napravim prototip i izađem na kickstarter i prodajem tu patiku svojim budućim kupcima iako ona ne postoji još uvek, skupljam novac i onda od tog skupljenog novca ja pravim tu patiku u budućnosti. NFT je korišćen u poslednjih godinu dana upravo za to. Što bi rekli na engleskom, za fundraising, to jest za podizanje sredstava, jer su ljudi provalili da mogu veliki broj NFT-ova, limitirane edicije NFT-ova prodaju ljudima unapred, obećavajući ima nekakve buduće projekte koji će biti realizovani uz pomoć tih NFT-ova. Tu dolazimo do teme utility-a, to jest zašto se NFT koristi – ja ti prodajem NFT da bi ti mogao sa tim NFT-om da igraš moju igricu.
Ja ti prodajem NFT da bi ti mogao sa tim NFT-om da postaneš digitalni karakter koji ulazi u moj Metaverse. Ja ti prodajem NFT jer taj NFT će ti omogućiti da se upoznaš sa ovim DJ-em na žurci i lično. NFT je postao određena forma ispunjavanja nekog budućeg obećanja, jer ja imam kartu u ruci, imam digitalni tiket, sertifikat da sam ja to kupio, da sam ja vlasnik toga i da ja to mogu da zamenim ili za nekakvo realno životno iskustvo ili za virtuelnoiskustvo, da li je to u igrici u Metaverse-u, dobijam neke loyalty poene, poene… mrzim da koristim engleske reči, i zato se ovako zapinjem u određenim trenucima, ali nema veze, skupljam poene, loyalty program, i u Delta City-ju ili Ušću idem kupujem stalno negde, dobijam neke poenčiće, e pa sad NFT-ovi mogu da budu ti poeni. NFT-ovi mogu da obezbede da ja dobijem neke benefite u realnom životu, popuste, idem na događaje, upoznajem glumca, dobijam digitalnu kartu, šta god. Ta maštovitost ideja koje su mogle da se kroz NFT-ove iskažu su dovele do izuzetno brzog razvoja tog tržišta, pre svega sekundarne trgovine, a onda i kreiranja tih NFT kolekcija koje su predstavljale obaćenja budućih proizvoda.
Ono što sam doživljavao relativno skoro, kažem ljudi je l vi kapirate da je NFT kolekcija proizvod koji se pravio nekada između dve nedelje i mesec dana, i vi ste onda imali u suštini spakovan proizvod za dve nedelje, i onda ste taj proizvod prodavali, bilo je po 10, 20, 30, 50 kolekcija dnevno, novih koje su izlazile na tržište, i dokle god je postojalo tržište i dokle god je nastajala tako velika količina kolekcija i postojalo je potražnja za njima, postojala je i trgovina i sekundarno tržište i tako dalje, međutim, šta se ispostavilo posle godinu dana NFT tržišta – da praktično jako mali broj projekata je izbacio bilo kakav proizvod. Niko nije ispunio svoje obećanje. Ili jako mali broj njih je ispunilo svoje obećanje. I pritom to ispunjenje tih obećanja nije bilo nešto spektakularno uspešno, nije to bilo nešto što želimo da koristimo. Tako da smo sada u 2022. godini krajem godine završili na jednoj ogromnoj masi, groblju NFT-ova.
Pričam o milionima NFT-ova koji su napravljeni, i ničemu ne služe, i nemaju projekte iza sebe, i svi su, kako mi to kažemo, rug pull-ovali i onda je izgubljeno poverenje ne samo u koncept NFT-ova nego i u koncept svih tih proizvoda koje su NFT-ovi trebali da koriste, a proizvodi koriste NFT-ove. Izgubili su poverenje, što je veliki problem, trenutno, i zato mislim da je promena narativa o tome šta je NFT, da li je to NFT za igricu, znači kupujem digitalni karakter za igricu, ja tebi prodajem karakter za igricu, ne prodajem ti NFT, NFT je samo tehnička implementacija tog karaktera. Ovamo ti sa druge strane prodajem muziku, pesmu ili ti prodajem nekakvu kartu za nekakav realan koncept ili buduću vrednost nečega. Da bi mogli da napredujemo dalje u ovom sektoru, moramo pravim imenom da zovemo svoje stvari. Tema je šta ako ja ne znam čemu će se sve koristiti moj NFT ali ja sam ga prodao unapred.
Pa evo imamo primer tih ultra uspešnih digitalnih kolekcija, kao što su Crypto Punk-ovi, BAYC, Bored Ape Yacht Club, Azuki, ima sada puno toga, Goblin Town, svašta se nešto dešavalo na tržištu u međuvremenu, recimo na Solani, DeGods je na Solani, koji su sada izuzetno popularna kolekcija i idalje je ovo forma eksperimenta. Ovo i dalje nije svima sasvim jano šta se tu dešava, da li će nešto uspeti ili neće uspeti, da li će tim koji stoji iza tog proizvoda zaista napraviti nešto ili neće, potrošiće pare, oni su podigli pare, kao mali startup, podigli pare za proizvod, radili, radili, radili, plaćali, trošili pare i na kraju ništa nisu uradili i propali su. U krajnjoj liniji 90% startup-a propadne, ili 95%, velika količina. E pa, deo priče o NFT kolekcijama je bio u stvari deo priče o startup-ima. Aha, pravim kolekciju koju u stavri izvor finansiranja za moj startup, isto kao što su bil digitalne valute, prodaja određenog tokena zarad skupljanja sredstava zarad pravljenja nekih platformi koje će koristiti te digitalne tokene. Tako da je cela ova priča uzbudljiva, prati se iz dana u dan i nastaju nove ideje i novi način upotrebe tehnologije, bukvalno se menja tržište iz nedelje u nedelju, iz dana u dan. Iako postoje ciklusi uspona i padova, kad nešto padne onda se stvari prepakuju ili se razmisli, nauči se na starim greškama i onda svakako ide novi talas inovacije i uzbuđenja.
Važno je napomenuti da mi nećemo kupiti neku odevnu kombinaciju i moći da je koristim u bilo kom virtuelnom svetu, tehnologija nam još uvek ne dozvoljava da imamo prosto standardizovan tip fajlova kada je ta odeća u pitanju, tako da nešto što kupite je ekskluzivno za korišćenje u jednoj igrici, na primer. Isto tako, i ne treba možda za sada da budu luksuzne cene te odeće zato što prvo, ograničeni ste, na primer, na samo jednu igricu a druga stvar, ono što smo videli kada smo anketirali, znači, kada se pravilo istraživanje ponašanja igrača unutar igrica, to je da oni skoro svake nedelje žele da izgledaju nekako drugačije. Tako da nisu zainteresovani da, na primer, neki kaput ili neku haljinu koriste možda duže od nedelju dana, već idu na nešto novo i treba da im ponudite nešto novo.
EPIZODA 01
Osnove blokčejna i njegova evolucija
EPIZODA 02
Blokčejn i kriptografska renesansa
EPIZODA 03
Metaverzum: Više od VRa
EPIZODA 04
Ulaganje u rešavanje problema
EPIZODA 05
Demistifikacija NFTa
EPIZODA 06
Moda u Metaverzumu
Pratite Lančanu reakciju
na društvenim mrežama
Pišite nam svoje utiske i šta bi ste voleli da vidite u našim epizodama